У преводу, ми ћемо потпуно прихватити да будемо плављени изнова и изнова, али се супротставити ММФ-у нећемо јер би то било враћање у средњи век. А и хвале нас, а то онда значи хвале Вучића.

Ово ружење дечјег света говори нам да за специјално васпитање у Србији није задужен само Јелко Кацин. Изван чисте политике постоји неосвојен простор капиталистичког система вредности, необичне аксиологије имуне на дугу традицију.

 Држава у ванредном стању је као воз препун људи који је искочио из шина и који се неконтролисано креће. Замислите да машиновођа чији је воз због непрописане брзине искочио из шина улази у вагоне и говори да ће гробља бити пуна, а истовремено прети избацивањем из тог неконтролисаног воза ако неко буде ширио панику

Дакле, индикатор је потпуно бескористан. То је само број који се у неком тренутку учинио као атрактиван некаквом службенику у „министарству за пропаганду,“ неформалном министарству које у овој влади има најбоље резултате.

Тако је и држава мислила да своју родитељску улогу може да одигра натурајући деци, уместо сопствених родитеља, људе који се њима баве колико траје радно време и који сада дефинитивно не ломе прсте чекајући да њихова „чеда по службеној дужности“ врате кућама из затвора.

Донације ЕУ које добијамо годинама уназад за инфраструктуру и слично, нам долазе са каматом у виду наметања економског модела који морамо слепо да следимо. Стране директне инвестиције су очигледан пример, најубедљивији и најбитнији.

У систему поремећених вредности чији је темељ протестанска филозофија Вебера коју наш председник Владе заступа, Срби треба да одбаце своје јунаке као што су Милош Обилић и Бановић Стахиња и да прихвате климоглавце, а да се издаја третира као народна мудрост која треба да спречи погибију грађана.

Истина је да је Законом о информисању предвиђено повлачење државе, али је истина и да је прелазак медија у приватно власништво у многим случајевима довео до великог пада квалитета информисања. Због свега тога је потребно узети у обзир реално стање и избалансирати интересе.

Вучићева власт почивала је до сада на подршци коју је добијао са запада. Он сада покушава да се реоријентише нарочито према Кини. Крлежа би рекао да тражи новог господара како би наставио да ротира око туђе осовине на све четири стране компаса.

Надајмо се, такођер, да ће разум превладати и да се овај конфликт уопће неће одиграти. А ако се он деси, да ће се, ма колико је трагично казати тако нешто, ограничити само на Сирију.