Онолико колико моја скромна памет досеже, могу рећи да сам готово апсолутно сигуран да ове протесте није нико унапред организовао. А поготово иза њих не стоји нико „споља“ – барем не од почетка и не као иницијатор. 

Они су све оно што ми нисмо. Они су узели све оно што смо ми требали. Они су радили оно што смо ми потцењивали. Они су играли фудбал, ми смо се играли фудбала. Ми смо побеђивали, они су освајали.

Небојша Човић у ауторском тексту поводом бриселског дијалога и подношења захтева Приштине за чланство у Савету Европе

Сада имамо случај да Скупштина не заседа а морала би. Устав је ту јасан – Скупштина редовно заседа шест месеци годишње, а може и више (ванредна заседања или седница на државни празник, на пример). У редовним, мирнодопским приликама мање не сме. Пролећно тромесечно заседање отпочело је, како Устав и налаже, првог радног дана у марту (чл. 106). Па прекинуто.

Зато је Поњигера и његову породицу гурнуо у смрт не толико он сам, колико владајући капиталистички систем. Систем који је суров, немилосрдан, изопачен. Који је патолошки, да би затим, као такав, логично производио „патолошке случајеве“.

Потребно нам је потпуно ново морално патриотско васпитање и нова политика историје. Хоћемо да будемо народ победника а не губитника јер ми, као и Руси, јесмо победнички народ.

Да се подсетимо како су се проблеми гомилали у протеклих 120 дана и какве је све заокрете криза изнудила. Све је почело од Грчке и Ирске, с тим што је Ирска ћутке почела да спроводи огромне мере штедње, док се код Грчке питање дуга веома брзо медијски драматизовало.

Лакоћа с којом је Америка заборавила, релативизовала или погрешно интерпретирала 6. јануар 2021. године и напад на Конгрес - а две трећине републиканаца сматра да се радило о легитимном демократском чину - указује само на једно: догодиће се поново

Неки воле да идеализују Владимиpa Путина као идеолошког следбеника совјетских лидера левичара, али то je чиста бемислица. Његови говори су јасан доказ да му je упориште у фашизму.