Русија има истовремено неколико разлога да буде љубоморна на односе Србије са Кином. На пример, српски председник се вакцинисао кинеском вакцином, а српска војска се преоријентисала на кинески војно-индустријски комплекс

Докле ћемо ми пристајати да своје  националне и државне интересе жртвујемо за ситне и дневно политикантске интересе тражећи  извињење тамо где га нема и вероватно,  како нас  досадашња историја учи, неће никада ни бити. 

У схватању напредњачке власти објективна одговорност се исказала у новој министарској дужности Небојше Стефановића. То значи да Вучић неће дати ниједног функционера напредњачког режима, јер би тако показао своју политичку слабост

Пошто је Војо ослобођен сваке кривице од ратних злочина, онда то значи, да ни Ацо ни Тома не могу бити злочинци. А ако нису злочинци, онда их Запад нема зашто уцјењивати. А ако их нема зашто уцјењивати, онда то значи да ова двојица, ако су точне тврдње опозиције да су они издајице српског и руског народа, да ту издају раде својевољно.

Они су све оно што ми нисмо. Они су узели све оно што смо ми требали. Они су радили оно што смо ми потцењивали. Они су играли фудбал, ми смо се играли фудбала. Ми смо побеђивали, они су освајали.

Пошто сва напредњачка пропаганда, у последње две године, личи, као јаје јајету, на, нека ми Бог опрости, немачку националсоцијалистичку (пре почетка Другог рата), после увођења свевидећег ока и уха „Ganz Deutschland hört den Führer mit dem Volksempfänger „ – „Цела Немачка слуша/чује Фирера путем народног пријемника (јединог радија)" – за очекивати је ускоро и фаталистичке напредњачке поруке типа „Unsere letzte Hoffnung АН - Наша последња нада АВ"

 Док с једне стране бескичмено испуњава и спроводи све што му нареде из Вашингтона, Берлина и Загреба, Вучић у медијима гебеловски фингира како је у сталном „сукобу“ са поменутим центрима моћи и Хрватском, јер им „не дозвољава да наређују Србији“.

Зато је Поњигера и његову породицу гурнуо у смрт не толико он сам, колико владајући капиталистички систем. Систем који је суров, немилосрдан, изопачен. Који је патолошки, да би затим, као такав, логично производио „патолошке случајеве“.

Ако хоћемо и једно и друго, морамо се провући кроз Сцилу и Харидбу демократије и суверености, што је заправо теснац између запада и истока. Ова Резолуција Европског парламента на изричит начин нам показује природу ове дилеме. Задатак будуће власти Србије, када дође на политичку сцену, није да се определи него да практично решава ову дилему