Назовимо ствари правим именом, демонстрације у Кијеву само су наставак вишегодишње битке за Украјину између САД и Русије и заправо су наставак политике покушаја опкољавања Русије и стварања санитарног кордона око ње.

Србија више нема времена за губљење. Промене су нам неопходне као што је неопходно да одмах почнемо са применом овог програма. Ми верујемо у Србију, нашу економију и наше људе.

Држава благостања мора да буде усидрена у уставно реконституисаној наднационалној европској политичкој творевини. Уколико до тога не дође, народи и њихове државе  пливаће као дрво  на таласима прекограничног необузданог тржишта

ДСС је на основу споразума који се тицао неколико принципа подржала у другом кругу кандидата Томислава Николића, који је захваљујући тој недвосмисленој и правовременој подршци и победио. Време је показало да је тај потез ДСС био исправан

Ако погледамо резултате који су постигнути до избијањa светске економске кризе, лако ћемо закључити да се у погрешној економској политици крију фундаментални узроци колапса српске привреде, а светска економска криза их је само показала у јаснијем светлу.

Без обзира на значајне разлике у нивоу развијености појединих држава у ЕУ се примењују заједничке политике које су углавном утврђене у складу са интересима Севера

Pitanje iz naslova unekoliko izražava izvesnu bojazan: imali smo tandem Vukadinović - Antonić, a sad ostalo sve na Đorđu. Sad, nije baš da je on (Đorđe) loš na peru i u živom nastupu, ili, daleko bilo, da je Antonić veći patriota, ali, nekako, nam nedostaje Sloba, taj proniciljivi duh, da se ne lažemo, način na koji se vidi koliko pati što mu šetamo po džigerici. 

НАТО је извршио врхунски међународни злочин против Србије. А он је наметнут од стране Сједињених Америчких Држава. НАТО је крив за агресивни рат и НАТО мора бити укинут!

Срамно је и безочно за народ и државу да се протест војске критикује и демонизује од стране власти, док су професионални војници плаћени мање од помоћног особља у јавним предузећима и кафе куварица у скупштинском ресторану.

Реч је о првој истинској индицији да су југословенске власти после Другог светског рата незванично, али с дугорочним и систематски спровођеним планом радиле на потискивању ћирилице и фаворизовању латинице у ФНРЈ (касније СФРЈ).