Због чега су овомиленијумске власти Србије довеле Фонд ПиО у стање зависности од буџета ако он може сам да се одржава, оплођује и да пензије буду веће? Ко властима Србије даје за право да пњачкају тај Фонд и распродају његову имовину својим тајкунима, финансијерима странака и странцима? 

Заплет је хаотичан – ипак, највећа мана је ту онај неприродни дијалог, који још више подвлачи ионако претерано наглашену представу ратних дилема. Анђелина Џоли не поседује способност да удахне живот ликовима “од крви и меса“.

На овај и овом сличне начине се припадност Репулици Српској занемарује, што временом води у незнање и заборав код генерација које тек треба да дођу. Код њих ће нам наша садашња национална застава бити мала, готово никаква вајда. Јер у тако поцијепаном народу она временом постаје само комад обичне тканине, којег ће нове генерације, ненаучене да припадају Републици Српској, бити спремне да замијене неком сасвим друг(ачиј)ом тканином

Јадна нек је мајка овим сиротим Каталонцима када им треба Чанак да их учини независним. Ни не знају у којој су опасности да заврше централизовани са свим полугама моћу у престоници као и сви они силни војвођанери који следе политичког зомбија.

Остаје нејасно због чега се чл. 36 родитељима намеће обавеза да детету пруже средње образовање, када су према ПЗ родитељи дужни да детету обезбеде само основно образовање, а у погледу даљег школовања имају исту обавезу, али у складу са својим могућностима и способностима.

Агенције, амбасадори и политичари у Србији са пројектом „Моја Србија“ поново показују неприхватање да се промене у нашем друштву изврше одозго. У реду, онда ће бити извршене - одоздо!

 Протест испред зграде Владе је куцање на споредна врата. На челу тима, који по Уставу одређује и води политику државе - што би рекли селектор екипе,  постављен је експерт без партије, којем је зато лакше наменити пролазну улогу. 

Поражавајуће је што има толико људи у Србији који живе на рубу егзистенције, и који на жалост не виде даље од ситниша који су им изволели уделити на овај начин. Али још је поразније то што постоје међу нама људи који се ките милосрђем на туђ рачун.

А онда је дошао дан када је газда одлучио да је вријеме да закоље овог дебелог крмка, навикнутог на добро ухрањен живот. Ствар је једноставна. Сам газда је упао у проблем. Није се имало што јести, а газда жели преживјети кризу. Хоће ли се Еуропа пробудити? То је питање за милијун еура

Потпуно је јасно зашто Србија обожава ЕУ и зашто са тог пута нећемо скренути. Јер, Европа нема алтернативу. Јасно је и зашто нам нико не саопштава шта све још треба да учинимо да би нас примили у ЕУ, али није јасно зашто нас мало ко обавештава о благодетима уређеног живота у новој држави у коју ћемо ући 2020.