Немам дилему да је Беливукова група оперативно била потчињена самом врху власти у Србији као јединица за решавање проблема на улици, на стадиону или на изборима

Оно што је овде кључно питање је: зашто је до овакве рафалне „пројектилске“ ватре, која указује на одсуство контроле, дошло? Ако преобратимо Платонове мисли из наслова одговор се намеће. Да ли наведена листа инцидената власти говори о томе да човек који се труди да остави утисак да персонификација и оживотворење исте има муку да обузда нагао и експлозиван темперамент?

Учесници шоу-биз шаблона су, по правилу, или олињали политичари (демократски избор је, у начелу, увек избор између истих) или новодошли партијски анонимуси који треба режирано да се посвађају око неке, за народ потпуно небитне, а задате, теме.

Једно је сигурно, док из Београда слушамо приче о српском јединству и слози, тешко је не осетити горчину свесни тога да српско друштво све више пропада, изморено многобројним поделама и конфликтима и потпуно онеспособљено да се по било ком основу сабере и почне да делује у своју корист. Онима који се исмевају над српском историјом, културом и Уставом Србије, рекло би се, за сада још увек добро иде

Ова последња крађа из загребачке православне цркве Преображења Господњег која се налази у центру Загреба, само показује колико би тек биле угрожене оне иконе које би се вратиле у она места и парохијске цркве која су остале готово без Срба.  

Срби (и Муслимани) треба да проуче контраст између себе и начина како су мудри (у реду, нека ту реч замене са „лукави“ они који то желе, моја поента и даље остаје на снази) Албанци недавно одреаговали у сличној ситуацији.

Најгоре што можемо да учинимо – а тренд већ постоји – јесте да као утук почнемо да негујемо властите Зоране Милановиће

Међутим, уколико се погледа мало испод површине, видеће да није Република Српска, већ управо Босна и Херцеговина, та која у много чему подсећа на НДХ! Прво, и НДХ и БиХ су се заснивале на савезу Муслимана (данас Бошњака) и Хрвата против Срба и полазили су од претпоставке да Дрина по сваку цену мора бити граница

Милошевићевско "нацификовање" Хрвата и Албанаца и угричићевско "нацификовање" Срба базирани су на идентичној логици и носе исте опасности. С једне стране нацификација може обичне грађане претворити у "добровољне извршиоце" масовних злочина.

БиХ и Црна Гора су 1995. и 2006. замишљене као двије анти-Србије. То што се српска политичка елита у обје анти-Србије упире да учествује у политичкој расподјели привилегија које „државни“ ниво нуди – притом се врло често поиствојећујући са тим институцијама а још чешће учествујући у „транге-франге“ комбинацијама на „државном“ нивоу само илуструје примитивну политичку и суштински дезинтрегративну свијест Бања Луке и Подгорице