Они су све оно што ми нисмо. Они су узели све оно што смо ми требали. Они су радили оно што смо ми потцењивали. Они су играли фудбал, ми смо се играли фудбала. Ми смо побеђивали, они су освајали.

 Могу рећи да је посета Сергеја Лаврова победа за министра иностраних послова Србије Ивицу Дачића и пораз за председника Србије Александра Вучића

Мађарски референдум и аустријски председнички избори почетком октобра свакако ће бити нови притисак у правцу реформисања ЕУ. Ако она крене путем даље централизације, како жели Француска, сва је прилика да ће британски „Брегзит“ бити тек прва епизода у осипању наддржавне организације коју економски предводе Берлин и Франкфурт.

Зато је Поњигера и његову породицу гурнуо у смрт не толико он сам, колико владајући капиталистички систем. Систем који је суров, немилосрдан, изопачен. Који је патолошки, да би затим, као такав, логично производио „патолошке случајеве“.

Немачка, земља са најмоћнијом економијом у ЕУ, неће војно предводити Европу због своје прошлости. И Владимир Путин је већ показао да је носталгичан за совјетском империјом, и тежи да поново успостави њен утицај. Москва је дошла до тога да каже, како се ,,тренутно односи између Русије и НАТО-а налазе у најдубљој кризи још од времена Хладног рата“.

То што су се западне земље у то питање укључиле и што држе искључиво једну, албанску страну, то говори да они хоће да спроведу десакрализацију косовског простора. Зато су га предали Албанцима: како су дали, тако могу и да узму! Све што се јефтино добије, може јефтино и да се прода!

Битно је нагласити да је Србија само малим делом запала у тешку друштвену и економску кризу због светске, а поготову грчке кризе, а те кризе званичницима служе само као алиби при објашњењу све веће друштвене и економске кризе у Србији.

Ко контролише наше елите и медије, ако се чак и Трамп хвата за пружену руку из Кремља, а нама говоре да се с Русијом не може споразумевати?

Рат са НАТО је прошао, ако је прошао. Истина, не бомбардују нас, али зато нам, као гест своје добре воље - отимају - територију. Косово и Метохију, уз лаконско објашњење: то је реалност и ситуација на терену.

Друга половина деведесетих година 20. века била је преломна. Број запослених у аналитичким одељењима великих инвестиционих банака прешао је „критичну вредност“, дошло је до квалитативне промене и „кванти“ су себе почели да схватају као богове.