Оне „европске“ идеје које Романо Проди назива глупим и крутим се без проблема примењују у Србији. Да ли су оне само оправдање за израбљивање српских грађана, или стварно у њих верују српске власти, није више толико ни важно.

Најважније одлуке којима се уобличава економски и политички систем у Србији доносе се од стране великих сила. Србија је полуколонија, државе којима смо подређени контролишу политичке процесе у нашој земљи. 

Јасно је да је Вучић од Србије направио државу у којој се грађани плаше да кажу шта мисле; у којој се хапси и притвара; у којој таблоиди линчују и воде харангу против свих оних који се усуде да кажу било шта против режима. Одбијамо зато што Зорана Михајловић за две године није успела да направи рачун за струју, што је Гашић већ неколико фирми послао у стечај.

Иако економска криза има системски карактер и јасно показује да држава не сме да занемари своју регулаторну, надзорну и социјалну функцију, видимо да "превише државе" такође може изазвати негативну реакцију грађана и привредника.

Американцима није први пут да на брзину пакују кофере и главом без обзира беже кући. Притом остављају хаос за собом који исходи хиљадама мртвих. То није случај окупације која се завршава победом домаћих снага и одласком окупатора

Разговарао сам са свим европским званичницима и порука је јасна: „Морате укинути бесцарински споразум са Русијом, јер то није политика ЕУ.“ Од 25 поглавља које смо добили као кандидати, то је у два поглавља децидирано истакнуто, тако да ту нема дилеме.

Држава се задужила за 1,1 милијарду евра више него прошле године да би тај новац уплатила у пензиони фонд. Разлика је 1,1 милијардa евра, а укупна сума из буџета у ПИО је дупло већа.Уместо да је тај новац искористила за плаћање обавеза према привреди.

Либерални тријумфализам који је наступио после пада Берлинског зида заслепио је западне елите које су сматрале да Кина неће постати економски и политички ривал. Преовладавало је мишљење да ће кинеска економија због зависности од америчког, и других западних тржишта, остати у подређеном положају према САД и њеним савезницима

Био сам убеђен да ПЛ политику не прати, а знам да се у њу не разуме, изненадио сам се. Фактографски је упамтио све успехе ППВ-а и нове (тренутно бивше) власти и приметио сам да све зна и о Београду на хлебу и води, Сартиду на небу, о успесима у борби против криминала, о шеицима... бедуинима, пирамидама и арапским катакомбама...

Ако се прода Телеком, вероватноћа да тржиште телекомуникација буде монополизовано или картелизовано није мала, а нови страни власник ће највероватније отпустити велики број радника ради постизања што већег профита.