Већ неколико месеци, нажалост, сајт „Баштина ратника“ није доступан, што изазива непријатну стрепњу почетком 2012. године. У телефонском разговору, службеница у Сектору за борачка питања, обавестила ме је да је сајт оборен и да не могу да га оспособе.

Mожда се најснажниjи увид и најснажниja фрустрациja Koмисиje налазe у сљедећим ријечимa: „Годинамa je израелскa наукa билa у aвангарди истраживањa холокаустa. Нo, допринос израелских истраживачa међународном aкадемском дискурсу нa oвом пољу значајнo je oпao посљедњих годинa.“

Сто пет земаља у свету признало је независност Републике Косово. Са моје тачке гледишта, није реално причати о претходном времену јер се то никада неће променити. Са друге стране, разумем позицију српске Владе као владе суверене државе. 

Тако је креирана бајка “Цар је го”, према којој се политички и већи део економске елите дивио скупоценом царевом оделу, кога у нашем случају игра динар. Онај део економиста који је упозоравао на вештачки надувану вредност домаће валуте проглашаван је аматерима.

Кина је развила велике дипломатске и економске стратегије у облику ПиП-а не само да би одржала свој домаћи економски раст већ и да би побољшала свој политички и економски положај у глобалном систему управљања неутралишући америчку доминацију над глобалном економијом

Почетком фебруара 2003. разговарали смо Ђинђић, Чедомир Јовановић и ја. Чеда је ту да потврди. Био је тежак разговор, али Ђинђић је на рационалан начин говорио о притисцима споља, говорио о томе шта морамо с Косовом да направимо, јер нас ти споља никад неће оставити на миру.

Пружање подстицаја страним улагачима као што то чини Министарство за економију и регионални развој са својим кадром само показује колико они каскају за преко потребном стручношћу.

Теорије завере су популарне, неосноване и поједностављене представе о друштвеним појавама. Према њима, увек постоји завера малициозних, малих, елитистичких група које делују у тајности и из себичних побуда против огромне већине припадника друштва који су "жртве"

БИРН Србија објављује нацрт уговора између Владе Србије и „Etihad airways“ и открива да је држава Србија за 51% власништва у новоформираној „Air Serbia“ платила вишеструко у односу на партнера из УАЕ.

Економска криза која је прохујала светом обогатила је ионако пребогате власнике капитала, а осудила милионе радника на безнађе. Њима морамо дати нову шансу новим идејама. Једна од њих могла би да буде стварање тесне везе непосредног произвођача са средствима за производњу