недеља, 03. јул 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Колики је домет санкција - да ли је финансијски систем Русије преживео шок?
Савремени свет

Колики је домет санкција - да ли је финансијски систем Русије преживео шок?

PDF Штампа Ел. пошта
Mарија Митровић   
уторак, 24. мај 2022.

Иако је запело око усвајања шестог пакета санкција Русији због неслагања европских партнера око нафте и гаса, већ се помиње и седми пакет јер све мере до сада нису приморале руске трупе да се повуку из Украјине. Истовремено, на апел Уједињених нација за храну да отворе луке у Црном мору, Москва одговара да би онда требало размотрити укидање санкција. Колики је стварни домет међународних санкција Русији до сада?

Према званичним подацима, због прекида економских веза, БДП Русије ове године биће у минусу. Пад понуде гура инфлацију, па се очекује скок цена између 18 и 23 одсто.

"Поставља се питање шта ће бити у 2023. години, да ли ће се наставити пад или ће доћи полако до благог опоравка. Са друге стране незапосленост у Русији је била испод природне стопе 4,1 проценат а очекује се да до краја ове године буде повећана готово за дупло", навео је Бојан Станић из ПКС-а. 

Не може се оспорити да се после почетног шока, захваљујући мерама, финансијски систем стабилизовао а рубља вратила на ниво пре ковида- према долару и евру. Уз оцену да више нема ризика, кључна каматна стопа је смањена за 3 процентна поена на 14 одсто на годишњем нивоу

Не може се оспорити да се после почетног шока, захваљујући мерама, финансијски систем стабилизовао а рубља вратила на ниво пре ковида- према долару и евру. Уз оцену да више нема ризика, кључна каматна стопа је смањена за 3 процентна поена на 14 одсто на годишњем нивоу.

"Одлука о подизању стопе на 20 одсто је била антикризна мера. Стабилизација ситуације значи да то више није потребно," рекао је Елвира Набиулина, гувернерка Централне банке Русије.

Док су санкције у првом налету утицале на финансијско тржиште, бојазан је да ће у наставку све више утицати на економију. Истина, још 2014. године када су дошли под удар санкција због кризе око Крима, Русија је реаговала.

"Они су одговорили санкцијама на увоз хране и уопште било чега из индустрије хране из Европе и то је отворило њима могућност да они у року од три године постану један од највећих пољопривредних произвођача," напоменуо је Махмут Бушатлија, консултант за страна улагања.

Русији се не може оспорити развијена технологија у војној индустрији, медицини и свемирским истраживањима, делатностима под патронатом државе. Када је реч о производима веће додате вредности који се развијају кроз приватну иницијативу, тешко је очекивати напредак у условима ограниченог приступа тржиштима капитала и технологија

Типична монокултурна привреда 

Русија је ипак типична монокултурна привреда са извозом базираним на енергентима и металима.

"То је стратешки ресурс где имамо, ајде да кажемо, на неки начин, нееластичну тражњу. Значи, која не може толико да реагује на пораст цена и на услове које Русија поставља. Ево што смо сведоци на неки начин. Мислим да не треба очекивати да Русија има промену по питању тог суфицита," сматра проф. др Зоран Грубишић, Београдска банкарска академија.

Русији се не може оспорити развијена технологија у војној индустрији, медицини и свемирским истраживањима, делатностима под патронатом државе. Када је реч о производима веће додате вредности који се развијају кроз приватну иницијативу, тешко је очекивати напредак у условима ограниченог приступа тржиштима капитала и технологија. Неки кажу да је Русија изгубила шансу да као брзорастућа економија БРИКС-а, постане једна од водећих светских привреда.

"Она је заиста изгубила ту могућност да буде једна од привреда, ових већих привреда да кажемо које имају високе стопе раста. То се у догледно време неће десити. Када кажемо у догледно време, мислимо на период 5 до 10 година,", истакао је Станић.

Анализирају се и потези Кине која је за сада без јасног дистанцирања али и подршке.

"Девизне резерве Кине су преко 5 хиљада милијарди долара. Значи, она добрим делом финансира и потребе америчког јавног дуга, то треба напоменути, негде око хиљаду и 400 милијарди. И сад је питање само где Кина има преференције да инвестира," напоменуо је Грубишић.

Упућени кажу да интереса има, посебно за улаз у инвестиционе и стратешке делатности и уз обезбеђивање посебних погодности. Кина, иако важан партнер, то никада није добила а мале су шансе да се то и сада догоди.

(РТС)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер