Стварна реформа може се постићи једино тако што ће се афирмисати принцип изборности за све функције, ограничити број мандата, реактивирати непосредне изборе, децентрализовати одлучивање и остварити значајнију улогу месних, општинских и ресорних одбора у креирању програмских ставова странке и вођењу кадровске политике

Али, свим досадашњим споразумима са НАТО-ом Србија је практично постала његов део кроз: прихватање темељних аката НАТО-а, коришћење територије, наших ресурса и војне инфраструктуре за потребе тог савеза...

Коме Панчић мисли да се руга у лице овим незаборавним текстом? Откуд му идеја да равноправност народа може да произведе бесмислице које ћемо поштовати и дискриминацију пред којом ћемо жмурети?

Вучић је по свему судећи, почетком марта у Вашингтону са изаслаником за ''дијалог Косово-Србија'' Гренелом, усагласио договор о подели. Након укидања ванредног стања и одржаних избора у Србији, уследиће и формално потписивање договора о подели у Белој кући

 У сваком случају, непосредни задатак свих српских политичара, интелектуалаца и јавних делатника у наредном периоду биће да се ова хашка пресуда у историјском и етичком смислу дисквалификује, а у правном смислу поништи, као и остале скандалозне одлуке овог суда који, овакав какав је, никада није ни требало да буде формиран.

Љубинка Трговчевић је описујући надмени и хвалисави тип Срба у ствари демонстрирала мноштво аутостереотипа, а све у тежњи да се суочимо са реалним стањем у нашем друштву и то без јасно изражене жеље да упознамо друге народе, закључујући да смо бољи од осталих.

 Приватни интерес не сме бити компас помоћу кога плови човечанство, за шта се залажу неолиберали. Друштвене реформе су неопходне како би била развијена инфраструктура која је неопходна за борбу против заразних и других болести

Изгледа да је од некадашње Велике Србије и границе Карловац-Карлобаг-Огулин-Вировитица за Војислава Шешеља данас сасвим прихватљива преткумуновска Србија или боље рећи Београдски пашалук.

Чекамо јубилеје да бисмо се поново сетили ратника, уметника, државника, пригодно бришемо прашину и скидамо мрље и рђу, сложно у медијима одајемо почаст, а онда – живот иде даље. Заборав до следеће прилике. Утихну обећања, заклетве, похвале, пијетет.

Чак и са становишта политичких циљева власти – да остане вечно у тој позицији – овакво понашање у ванредном стању није потребно. Када се оно заврши, наставиће се тамо где се стало. Неће им побећи ни власт, ни моћ, а најмање демагогија.