У Ираку 2003. било је 140.000 америчких војника и 21.000 најамника. Број ових других постепено је растао да би 2010. године достигао 173.000 и надмашио број редовних америчких војника, којих је било 146.000. То је очигледан доказ да је рат све више прелазио у приватне руке.

Дубинска анализа владајуће Малтусове фобије открива још горе стање ствари. Растуће богатство света доводи до дивергенције култура, диверсификација се већ подразумева. Свака од тих култура настала унутар најмање и најпериферније групе људи, може угрозити ову велику владајућу.

Радујем се, ако сам овим „фејк-њузом“ помогао Врховнику да својим „звонце опозиционарима“ обезбеди додатни алиби пред њиховим бирачима и савешћу за то што ће ставити главу на пањ на предстојећим изборима, пошто, јелте, и они би бојкотовали, али сада исључиво „због Млађе Ка-ге-беа“, прелазе на Врховнику страну рова

Објашњење које је турска страна означила као мотивацију за свој поступак нема потребну веродостојност. Чак и да је руски СУ-24 заиста на тренутак нарушио ваздушни простор Турске изводећи акцију против ИСИЛ-а, што је мало вероватно, суверенитет и безбедност Турске нису били доведени у питање.

Ђоковић нам тако показује да се традиционалне вредности као што су вера, патриотизам и породица могу преобразити у генератор неслућене енергије, а показује нам и начин на који то могу постати: потребно је, наиме, да се уоквире осећањем мере и чојства.

  Једини преостали смисао евроинатеграција Србије у ЕУ је да се кроз ИПАП и ИПАРД програме и даље награђује режим за верност бесмисленим, а штетним евроинтеграцијама. У српском језику реч којом се назива ова поајва назива. Знате ли која је то реч?

У будућности Русија ће морати да одговори Турској на идентичан начин, јер не видимо да ће Турска променити своје понашање према терористима не нарочито уколико иза ње стоје САД.

Где се потроши 184 милијарде еура колико су дужне бивше СФРЈ, а које је приказао графиконима Борис Малагурски, тако да сликовито приказују „наивне споменике“ генерација које долазе да отплаћују дугове?

Дуг је увек зао друг, господине министре, а ако су нам перспективе тако сјајне и светле, зашто се бар део овога не финансира из прихода? Зашто се предлажу ставке попут чувеног националног стадиона и групе других стадиона у висини од неколико стотина милиона евра и издваја новац у буџету за те потребе?

"Молим вас да ми не замерите, сви знате да сам ја увек озбиљан и да се ретко смејем, али сада у овој прилици не могу да сакријем радост и морам и ја да имам осмех на лицу када смо остварили, ја бих рекао, историјски резултат, који Србију дефинитивно ставља на пут развоја са кога нема повратка."