Александар Вучић је, колико разумијем ствари, чврсто одлучио да остане упамћен као један од највећих реформатора у повијести Србије, он се толико више и не обазире на нападе и прозивке својих политичких опонената...

Где је логика да девизне резерве пласирамо у депозите западних банака уз симболичну камату, а оне тим истим новцем купују трезорске записе нашег министарства финансија (или записе НБС) или одобравају кредите грађанима Србије уз лихварске каматне стопе.

Најважније је да енергетичари и политичари у Бриселу и широм Уније схвате да је у, иначе задивљујућем искораку ка еколошки пожељним енергетским изворима, учињен и понеки погрешан потез. Из актуелне кризе драгоцено је извући поуке, дубоко сагледати узроке и учинити корекције. Све зарад лепше и "зеленије" будућности

Можда, поучен управо искуством ДОС-а, ДСС не жели више да понови сличну грешку, да се удружи са неким другим снагама и после доживи разна непријатна изненађења.

Док се баца конопац спаса Грчкој, слични изазови очекују Португал, Шпанију, можда Италију, као и остале земље јужног појаса Европе. Осим тога, и ван еврозоне налазе се земље као што су Мађарска и Румунија које посрћу у напорима да испуне циљеве ММФ-а.

Србија би морала да развије своју државну стратегију засновану на трезвеном сагледавању стања, процеса и односа снага у свету, Европи и нашем окружењу. Чланство у ЕУ више није реална политичка опција већ политичка фантазија. Мали народи могу се ослободити гвозденог загрљаја глобалног капитала и великих сила само уколико су способни да сарађују и стварају савезе, а не да се сукобљавају. „Балкан балканским народима“

Почетком 2014. године, како сазнајемо држава Србија се повлачи из власништва медија до краја текуће године, чију ће даљу судбину одредити приватизациони управници уколико се усвоји Закон о приватизацији - односно, центри моћи који су почели још једну сезону лова на медије у Србији.

Све преовлађујуће околности које су пратиле процес уставних промена, од предлагања, преко улоге народне скупштине и улоге РИК-а и Уставног суда, јасно указују да ће се референдум "16. јануар 2022. године", у српској политичкој и уставној историји мерити само својом сенком

Сматрам да је Александар Вучић својим гестом изгубио кредибилитет, не само код Срба из Хрватске, већ и код грађана Србије, јер их поново гура у рат, а за само четири године поново смо отворили сукобе са свим народима на простору бивше Југославије.

На плакату једна рука показује симбол мушког полног органа другој руци која има три раширена прста, што је постао неформални српски симбол. Како да се осећам поводом тога, с обзиром на то да сам Србин и то у Србији, а ово је филм српске филмске елите?