Ту, међутим, не би био крај њеним невољама. Ако Европска унија , ипак, опстане и ако Србију најзад допутује за неку годину у Брисел, следиће, нема сумње, и позив у НАТО.

Мањи пад БДП-а у Србији, у односу на  многе развијене земље, није последица адекватних мера којима је српска влада успешно „парирала“ светској економској кризи, него је, нажалост, слабост наше привреде – малог обима производње и њене лоше структуре, те изразито малог извоза.

Ситуација у погледу могуће појаве у Украјини јединствене помесне православне цркве (ЈППЦ), задобија нове појединости и нијансе. Након што је украјински председник Петро Порошенко изјавио да намерава да упути писмо константинопољском патријарху Вартоломеју, са молбом да се дарује томос о аутокефалности ЈППЦ, свој корак је учинила и Врховна Рада. Њени депутати су већином од 268 гласова подржали ту иницијативу. При томе, гласали су „за“ не само законодавци православне вероисповести, већ и грко-католици, муслимани и атеисти

Уколико се толико снисходљиво и љигаво додворавамо том истом Западу, и понашамо као банана република, какво поштовање и позитиван имиџ ми можемо очекивати од истих? Ко уопште воли бескичмењаке и улизице?

Када је Конгрес овластио ратне чинове Сједињених Држава против Сирије, њеног ваздухопловства или политичког вођства? Када је Конгрес овластио убиство председника Сирије чија нас држава није ни напала?

Ако је судити по изјавама првог потпредседника српске владе Александра Вучића датих непосредно након доласка на власт, и наговештајима о садржају поруке коју ће председник Николић пренети током предстојеће посете Турској у фебруару, промена у односу на Анкару ипак неће бити.

Није реч о томе да је Европа спремала (монетарну) кочију без (политичког) коња. Радило се о покушају да се кочија употреби ради довођења коња. То је био последњи велики покушај такозваног “функционалистичког” приступа.

Очекивано, после низа изјава руководстава САД-а, Велике Британије и Француске, догодио се ракетни удар по сиријским циљевима. Како се и очекивало, овај ноћни напад није носио неке реалне војне задатке – циљеви су били непоуздани, а њихово особље благовремено евакуисано.

Стаљинградска битка је вођена од јула 1942. до фебруара 1943 на површини од 100.000 квадратних километара, однела је животе милион војника и вероватно још толико цивила.

Уколико огромна већина за човечанство не одабере квалитативни скок у социјализам, цикличне и све разорније системске кризе ће све нас из капитализма као модерног ропства довести до самоуништења.