Нису се смириле ни после изборна догађања а већ се остварује увелико предвиђена ситуација у којој се све снажније и неприкривено отвара питање увођења санкција Руској Федерацији

Ко је уопште и са којим мотивима одобрио контрамитинг и да ли је свестан свог неодговорног понашања и могућих последица

Наставник је некако постао сметња која се испречила детету на путу ка добрим оценама и који, када критикује детово понашање, квари слику коју родитељ има о себи као добром и успешном васпитачу.

Вучић није само пристао да уведе санкције Русији, већ се обавезао и да ће учествовати  у сатанизовању руског председника које спроводи Запад и ту обавезу већ испуњава.  Заузврат, Србија неће ући у ЕУ нити ће јој бити враћен суверенитет на КиМ. Гас ће плаћати неколико пута скупље уз ново задуживање

Да ли смо спремни да дозволимо успостављање отвореног ауторитарног система владавине који веома лако може да испољи и своју тоталитарну природу. Од одговора на ово питање зависиће и судбина демократије и одбрана нашег  људског достојанства, моралног интегритета и националних интереса српске државе. 

Ови избори нису исходили само великим поразом опозиције, него и великим понижењем, што доприноси крајњем скору – тоталном поразу. Када је било јасно да је и Београд поново изгубљен, следи један привидан, али не мање опак, преокрет. Вечити победник, који већ десет година не преза од најгорих изборних превара, напрасно и у име демократије и мира нуди опозиционом лидеру, ономе који се  таквим сам извикао, ђаволску погодбу: ја вама, пораженим до ногу, дајем скорашње ванредне изборе за Београд, а ви мени ништа.

Оно што је овде кључно питање је: зашто је до овакве рафалне „пројектилске“ ватре, која указује на одсуство контроле, дошло? Ако преобратимо Платонове мисли из наслова одговор се намеће. Да ли наведена листа инцидената власти говори о томе да човек који се труди да остави утисак да персонификација и оживотворење исте има муку да обузда нагао и експлозиван темперамент?

А надасве ми се допала изјава г. Верана да треба „славити живот“, не само зато што почиње време слава, већ и зато што сам га замислила као „виолинисту на крову“ са инкубатором у рукама, односно са инкубатором у једној, а најављеним хуманитарним респиратором у другој руци.

Поводом смрти Владимира Вољфовича, у руској јавности могу се чути опречне оцене о његовој личности и политичкој делатности. Једни га сматрају даротивим, вансериским политичарем изразито патриотске оријентације. Други пак мисле да је политички шарлатан, букач и склон ексцесима