Ми морамо да будемо свесни да смо мали народ, и то захваћен великим растакањем. То значи да смо народ који подједнако пати од мегаломаније и, не мање, од комплекса инфериорности. Нама и класици мало значе. Заборављамо писце које не бисмо смели да заборавимо.

Пошто се већ показало да не могу да успоставе доминацију над читавом БиХ, одлучили су да то учине барем на цијелом простору ФБиХ. А Лагумџијине политичке марифетлуке на рачун Хрвата током три године безочно су подржавали од в.п. Валентин Инцко и амбасадор Патрик Мун.

Модерни Србин одабрао је кукавичку линију мањег отпора и њиме је завладао дух предаје маскиран у разне илузије које га варају да је скок из свакодневице у обећану земљу близу. А наша једина реална Обећана земља је Србија и за њен опстанак и напредак ваља се много помучити, нарадити и жртвовати.

Називи нације, језика, вјере нису, истина, само ствар пуке конвенције, али се њихова симболичка снага у великој мјери заснива на дугом трајању, континуитету, постојаности, традицији. “Национално Муслиман, муслиманске вјере, који говори муслиманским језиком” не би их збуњавало, нити комшије иритирало.

Србија је проћердала читав ХХ век, изгубљена у идеологијама југословенства и комунизма. Крајње је време да се за Србе који долазе припреми нова политичка и културна платформа. Подсећање на 150-годишњицу Светоандрејске скупштине био би значајан корак у том правцу.

Испада, дакле, да би последице опструкције у Федерацији БиХ могли да трпе и српски политичари и Српска, иако у тој ствари нису ни најмање одговорни !? Али, биће да је то цена садашњег тренутка „процеса приближавања БиХ ЕУ“.

Предлог војвођанског статута открива двоструки сукоб: Београда и мондијалистичких центара, те локалних паша и субаша из Новог Сада са владајућом елитом у Београду. Војвођански случај истовремено је и локални и међународни.

За шта би, напокон, ти до јуче конспиративни папири могли да нам послуже? Србима са десне обале Дрине до јуче су спочитавани наводни планови за стварање велике Србије на рачун БиХ, а Србима са десне и данас се приписује њено разбијање.

Замислимо Србију за двадесет до тридесет година – 99 одсто матураната неће знати шта је то Горски вијенац и ко га је написао, али ће зато знати ко је прва жена неке холивудске звезде, односно неће знати ко је био цар Лазар, али ће зато знати да препозна најновији Мадонин хит.

“Аналогија између, БиХ и Југославије”, вели муслимански лидер, “није баш сасвим коректна. Иако нека поређења стоје, она су више вањска и површна. Прије свега, Босна има далеко дужу традицију од Југославије. Заједништво у Босни траје вијековима и, мада је пролазило кроз многа искушења, одржало се.