|
У Републици Српској су на дјелу два процеса: нараџаста револуција и дјеловање политизираног ислама.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Слободан Дивјак
|
|
петак, 05. март 2010. |
|
Ако Европа хоће да се на дуги рок обезбеди мир и стабилност на просторима бивше Југославије и Балкана као таквог, онда би било преко потребно да омогући Србији релативно брзи улазак у ЕУ
|
|
Црква и политика
|
|
|
|
Миодраг М. Петровић
|
|
четвртак, 06. новембар 2008. |
|
Канонско је начело и црквена пракса да оболелог патријарха замењује најстарији по хиротонији или рукоположењу митрополит. Такав је у улози „бљуститеља”, а не патријарха, што значи да је хранитељ или чувар патријарашких права док је спречен да их спроводи.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Маринко Лолић
|
|
четвртак, 03. фебруар 2011. |
|
Без обзира како ко политизирао, коректно или некоректно, сасвим је јасно да се политички аспект и ефекат овог проблема тешко може пренебрегнути, не само кад је реч о извршиоцима овог злочина, већ и о њиховим заштитницима на Западу.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Рикард Барић
|
|
уторак, 29. септембар 2009. |
 Кад је ријеч о српско-хрватском пољу односа који дефинирају Балкан, онда је стратиште Јасеновца централно хашко упориште политичког разарања славенства са коначним циљем уништења Русије. Ово не само да се не може, него управо не смије – казати другим ријечима. |
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
|
|
Ненад Кецмановић
|
|
уторак, 18. фебруар 2014. |
|
Сарајлије су се наивно „уфурале“ у ту причу и себи увртиле у главу да су стварно „пупак свијета“, а и сви остали Бошњаци да треба само да кукају да су им Срби направили геноцид, да су и Хрвати агресори, да им је међународна заједница окренула леђа, да их је 300 хиљада побијено из чиста мира, да су им сви нешто криви и дужни - и готов посао.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Боривој Рашуо
|
|
четвртак, 18. фебруар 2010. |
|
Једно од питања које заокупља пажњу свакога ко је бар мало заинтересован за судбину народа чији је припадник и судбину државе чији је поданик тиче се односа који би Срби и Србија требало да заузму према ЕУ данас.
|
|
Црква и политика
|
|
|
|
Јован Јањић
|
|
петак, 31. октобар 2008. |
|
Само предочавање патријархове молбе да му се одобри повлачење из активне службе код многих је подстакло сумње у њену аутентичност. Једно од питања која се постављају јесте: Зашто је и монах који је стално поред патријарха удаљен из болничке собе када је молба потписивана?
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Драгиша Спремо
|
|
недеља, 06. фебруар 2011. |
|
У време последњих великих сукоба на Косову и Метохији уништени су и преостали трагови средњевековног Неродимља, који су пуних пет векова одолевали османској окупацији.
|
|
Црква и политика
|
|
|
|
Слободан Дурмановић
|
|
уторак, 12. август 2008. |
|
Иако звучи још луђе од те констатације, вреди се поново запитати и да ли реису Церићу неко у Лондону није можда сугерисао да пореди тамошње „етничке групе“ са овдашњим конститутивним народима
|
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Ана Радмиловић
|
|
четвртак, 03. фебруар 2011. |
|
На Косову не постоји јавност. Србија се, из својих разлога, није потрудила да на Косову има своје новине, новинаре, телевизију која се заиста бави целим Косовом а не само севером. Последица тога је непостојање јавне мисли.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Мила Алечковић-Николић
|
|
уторак, 06. октобар 2009. |
|
Угледан војник и победник у Верденској бици, Петен је дуговао остатак животa овој чињеници због које је генерал Де Гол одбио да изврши смртну пресуду над њим. Али, Де Гол никада није рехабилитовао његов чин потписа примирја са Немачком.
|
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
|
|
Ненад Кецмановић
|
|
уторак, 25. фебруар 2014. |
|
Откуда то да су сва ова четири толико међусобно различита актера, директно или индиректно инволвирана у предизборну кампању за јесење изборе у РС, толико јединствено негативно фокусирана на Додика? Српска има и премијерку и предсједника Парламента, представника у Предсједништву и у Савјету министара БиХ, а њих нико не помиње.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Милан Дамјанац
|
|
четвртак, 25. фебруар 2010. |
|
У континуитету се вређају осећања привржености и љубави према сопственој земљи и народу и намеће осећање стида. Национална понижења не престају делом услед спољних притисака, а већим делом услед кратковиде политике домаћих „државника“.
|
|
Црква и политика
|
|
|
|
Момчило Зечевић
|
|
уторак, 04. новембар 2008. |
|
Наиме, на вашем веб сајту видео сам да сте свештенику В. Џомићу дали простор да објави наставак свог псовачког памфлета упереног према аутору и рецензентима књиге, посебно према мени. |
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Милисав Станковић
|
|
недеља, 30. јануар 2011. |
|
Након усвајања Резолуције 1244 СБ УН, ниједна влада Србије није понудила план „суштинске аутономије“. Уместо тога, лансиране су пароле попут „највећа могућа аутономија“, „аутономија какву свет не познаје“.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Цвијетин Миливојевић
|
|
уторак, 29. септембар 2009. |
Цветковић (Драгиша) није могао да буде ратни злочинац, све и да је хтео, јер у рату није ни учествовао; није хтео да потпише ни априлску капитулацију, иако је тим поводом привођен у Бели двор; одбио је да буде председник квислиншке владе... |
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
|
|
Слободан Дурмановић
|
|
четвртак, 20. фебруар 2014. |
|
Уз сав досадашњи нерад и уз такве „брзе измене“ на једном обимном, уз то веома осетљивом предмету, није тешко закључити да руководиоци Одељења Тужилаштва БиХ за ратне злочине нису показали да су у довољној мери заинтересовани за кривично гоњење починилаца злочина над Србима у Подрињу.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Радован Калабић
|
|
понедељак, 21. септембар 2009. |
|
Краљ Александар је до последњег часа водио антикомунистичку спољну политику, сматрајући да од бољшевичког центра из Москве стиже и шири се највећа претња не само по његову земљу, већ и по будућност целог европског континента, па и човечанства.
|
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
|
|
Момир Дејановић
|
|
уторак, 18. фебруар 2014. |
|
Много повода за манипулацију дали су сами протести: од непостојања артикулисаних захтјева и циљева, непознатог организатора, неинформисаности и укључености проблематичних ликова и порука до циљаног паљења и уништавања објеката у коме су смјештене кантоналне владе и двије политичке партије.
|
|