У политици ништа не треба да буде табу, па ни идеја о подели Косова, али је питање је на који би се начин она данас одразила на Србију. Према многим мишљењима, имала би катастрофалне последице, не само по Србе јужно од Ибра.

Шта је мотивисало Биљану Плавшић да се нагоди, мало је вероватно да ћемо у скорој будућности сазнати. Чињеница је да је њена одлука у том тренутку била политички тријумф за Трибунал и његове спонзоре.

Ни данас се са сигурношћу не би могло рећи да би српски политичари лако одбацили понуду за формирање једног-два министарства на нивоу БиХ зарад „приближавања ЕУ“, а као конкретан „мамац“ могао би, рецимо, да послужи новац из претприступних фондова ЕУ.  

Читав двадесети вијек, када је и дошло до отјелотворења југословенске интегралистичке идеје, можемо уопштено рекапитулирати кроз два супротна процеса која су се смјењивала: конструкције и деконструкције, градње и разградње.

Вијеће стараца, познато као Српска академија наука и умјетности (САНУ), мозак је савремене Србије. Кројачи србијанске политичке збиље. Оци ратова. Инспиратори етничких чишћења и бројних злочина. Сањачи о Великој Србији са опаким перима у руци.

Не може се тврдити да су четници и партизани „имали своје верзије збивања у Југославији”, како наводи академик Михаило Марковић, јер је однос оба покрета према стварности одређивао окупаторски непријатељски однос према Србима као народу.

Током преговора, ако не и на самом почетку, српска страна ће се суочити са многим проблемима, почев од избора места преговарања, преко статуса приштинске делегације, затим посредничке улоге ЕУ па све до тема на дневном реду и очекиваног тврдог става Приштине.

У дугогодишњој прецизнио разрађеној стратегији уништавања наше земље, дошла је по свему судећи на ред и Српска православна Црква. Улогу егзекутора на себе је пруезео „српски Обама“, владика захумско-херцеговачки Григорије.

Натурализовани Горанци вредан су, мирољубив и доброћудан народ. Увек су настојали да имају добре односе са сусдима других вера и нација. На добре комшијске односе и сарадњу упућивали су их тешки услови живота у овом крају, а такође и заједнички интереси.

За Хрвате, Срби су најбољи ескапистички трип – бољи од дроге, бољи од лозе, бољи од мексичких сапуница и Манџукићевог гола. Они су најјача жижа, најбоља буника, перфектно средство да не мислимо на стварност и избјегнемо огледало.