Без обзира како ко политизирао, коректно или некоректно, сасвим је јасно да се политички аспект и ефекат овог проблема тешко може пренебрегнути, не само кад је реч о извршиоцима овог злочина, већ и о њиховим заштитницима на Западу.

Уколико би се покренуо судски процес за формалну рехабилитацију ђенералову индиректно би се признало да је он тада године 1946. имао „велеиздајничку“ кривицу на основу које му се и судило али су се сада стекли услови за покретање новог судског поступка.

Развлачење проблема оставља простор за сумњу да званичници ЕУ, заправо, намеравају да индиције о умешаности политичара у корупцију искористе за њихово уцењивање зарад постизања својих циљева, а не за стварну помоћ у правцу смањења корупције у БиХ.

Од петог октобра наовамо, стекао сам утисак како најватренији заговорници европског пута стварају некакву илузију да је „улазак у ЕУ“ нека врста коначног циља, онако као што будисти описују нирвану, а ми хришћани други силазак Христов.

Само предочавање патријархове молбе да му се одобри повлачење из активне службе код многих је подстакло сумње у њену аутентичност. Једно од питања која се постављају јесте: Зашто је и монах који је стално поред патријарха удаљен из болничке собе када је молба потписивана? 

У време последњих великих сукоба на Косову и Метохији уништени су и преостали трагови средњевековног Неродимља, који су пуних пет векова одолевали османској окупацији.

Лешеви обећавају. "Ћераћемо се још", каже клетва љутитог песника. Али, на нашу жалост о "ћерању" машта и превише оних који о Матији и његов поезији мисле све најгоре. Леш је, да парафразирам "нацификованог" песника, најскупља балканска реч. Овде и лешеви убијају. Зато се бојим наших некрополитика.

Откуда то да су сва ова четири толико међусобно различита актера, директно или индиректно инволвирана у предизборну кампању за јесење изборе у РС, толико јединствено негативно фокусирана на Додика? Српска има и премијерку и предсједника Парламента, представника у Предсједништву и у Савјету министара БиХ, а њих нико не помиње.

Као што је некада требало ослабити Србију како би се „очувала“ стабилност Југославије, тако се и данас „стабилност“ тзв. западног Балкана „чува“ цепањем српског етничког простора и слабљењем Србије.

Mуслимани Србије, нарочито муслимани који више нису то по националном изјашњењу, већ су постали Бошњаци, одавно се веома политички разилазе. Деведесетих година већи део исламске заједнице је био у опозицији београдском муфтији Јусуфспахићу.