Могућности за одржавање таквих избора у РС се некако могу и изнаћи у политичкој пракси, дочим се ванредни избори на нивоу БиХ не би могли одржати без промене Изборног закона БиХ, јер тај закон уопште не предвиђа могућност одржавања ванредних избора.

Почетак оружаних сукоба је донео нове индиције о томе да не идемо у добром правцу. За дебакл са запоседањем граница у Словенији од стране ЈНА Милошевић и Срби из савезних органа окривили су Анте Марковића.

Ниједан православни свештеник у Црној Гори нема право да каже да су само црногорски Срби или само Црногорци верници канонске Православне Цркве.

Без политизације случаја "Жуте куће", он ће се свести на обичан криминални чин, каквих вероватно има још у свету, а он то није. Он је крајње политички случај, са јасним политичким циљем, са актерима из политичког естаблишмента и део је политичке турбуленције деведесетих.

Oни омогућују једном хрватском приватном удружењу да подигне спомен обележје на територији наше општине, на којој упорно опструишу подизање спомен обележја сопствених суграђана, који су погинули у борби за одбрану сопствене отаџбине.

БиХ има „привилегију“ да је „међународни протекторат“, па су све спољне операције овдје малтене легалне. Ако послије оног пресретнутог разговора Вашингтон-Кијев, у којем госпођа подсекретарка САД каже  „Ј...ш ЕУ!“ и „На челу украјинске владе треба поставити Јацека, а не Кличка“, има још ико да вјерује да су немири били спонтани, или је глупак или сарадник.

Нипошто није случајно што се у српском политичком животу избрисала јасна граница између власти и опозиције. У Србији данас већи проблем од лоше власти јесте исто тако слаба опозиција. Страначко деловање доноси добит усред пропадања државе.

Мада у цркви за патријарха кажу да је само "први међу једнакима", сви знају колико је важно која личност заузима то место. Да није тако, не би избор патријарха изазивао толику пажњу.

МСП наводи да је резолуција 1244 и даље на снази, али да су наведена лица делала мимо правног режима установљеног том резолуцијом. МСП наводи да се не бави питањем да ли Косово испуњава услове за постојање као држава, нити да ли су признања легална и да ли прозводе правно дејство.

Да ли Мирсад Токачa располаже тачним именима за сваку жртву Сребренице у јулу 1995? Ако је одговор „да“, онда ће промоција Атласа бити идеална прилика за г. Токачу да јавности представи списак од 8.000 сребреничких жртава.