Блиц: Аналитичари истичу да је подршка Кине кључна за опстанак Русије - Кина држи Русији главу изнад воде таман колико јој треба

Аналитичари истичу да је подршка Кине кључна за опстанак Русије - Кина држи Русији главу изнад воде таман колико јој треба.

Русија Кини не служи само као "сировинска база", већ као богата земља која ће постати један од главних сателита у њеној орбити за позиционирање на глобалној сцени.

Пекинг је већ у многим аспектима потчинио Русију, али пази, посебно кинески председник Си Ђинпинг, да јавно не истиче своју супериорност како не би понизио Москву и руског колегу Владимира Путина лично или, како је рекао познати руски аналитичар Александар Габујев из московског Карнеги центра у Берлину за "Волстрит џорнал": "Кина заиста има врло добре шансе да претвори Русију у нешто попут џиновског Лаоса или Пакистана. Русија све више зависи од Кине како не би потпуно заостала и нашла се у потпуној изолацији на глобалној политичкој сцени, али и далеко од савремених технолошких трендова".

Аналитичар Звонимир Стопић рекао је раније за "Јутарњи лист" да Кина држи Русији главу изнад воде таман колико јој треба. Рат у Украјини све више Русију баца на колена јер је позиција на фронту и све већи проблеми на социјалном и економском плану гурају у челични загрљај Кине.

Али, Кина је схватила да Русија може да јој постане драгуљ у круни њеног позиционирања као једне од водећих светских сила. Кини не одговара да Русија доживи војни и политички пораз у рату с Украјином јер се прибојава да би онда Русија могла да потоне у хаос и непредвидивост који би јој:

• стварали проблеме на вековној граници

• онемогућавали искориштавање њених сировинских и других ресурса

• били препрека њеној политици новог "пута свиле" (а то је приоритет) приближавања тржишту Запада, односно Европи, као и земљама средње Азије и Кавказа

Дискретна манипулација

Под Путином, који је прекинуо везе са Западом, Русија је постала пуноправни млађи партнер Кине, наводи руски независни портал "Москов тајмс", иако Кина дискретно и приватно манипулише њоме у своју корист. Према писању листа "Волстрит џорнал", Пекинг тихо "успоставља" односе са руском владајућом елитом "који превазилазе Путина и његов најужи круг сарадника". Лист наводи да "Кинези јачају везе са званичницима и припадницима елите који ће обликовати будућност Русије након Путиновог одласка".

Владимир Путин и Си Ђинпинг

Руски независни аналитичар Алексеј Чигадајев такође за независни портал "Медуза" каже да део елите Кремља - првенствено економске, али и политичке - шаље поруке Кинезима и нуди им одређене услуге.

- Ту има свега и свачега, од шарлатана до озбиљних људи, и тешко је рећи како Кинези реагују јер су веома дискретни и опрезни, мада свакако састављају ужи избор - наводи Чигадајев.

"Москов тајмс" преноси наводе извора блиског руским обавештајним службама да се у Русији све чешће откривају случајеви кинеске шпијунаже и врбовања званичника средњег ранга, али да "Москва оклева да објави те информације или о њима разговара са Пекингом из страха од погоршања односа". Према писању "Волстрит џорнала", антизападно расположење је толико дубоко укорењено у руском друштву и институцијама да ће наџивети владара који га је подстакао, а руски независни аналитичари из тога изводе закључак да Кина, услед нужде, постаје "њихово последње уточиште" - нарочито ако се ситуација у Русији и под Путином погорша.

Независни руски аналитичари сматрају да ће прекид односа између Русије и Запада, изазван агресијом на Украјину, бити дуготрајан. Аналитичари су сагласни да ће, чак и у случају хипотетичке промене власти, антизападни курс и окретање ка "глобалној већини" (првенствено Кини) потрајати деценијама.

Дубоке везе у оквиру војног партнерства

У том контексту, истраживачки тим састављен од представника три европска медија - "Шпигел", Инсајдер" и "Ле Монд" - недавно је открио веома специфичан облик војне сарадње између Кине и Русије. Према наводима украјинског портала 24.уа, који се позива на истраживање листа "Шпигел", постоји пет области војно-техничке сарадње између ове две земље, договорених у новембру 2023. године на Трећем кинеско-руском форуму о војно-техничкој сарадњи у Гуангџоуу. Поред тога, потписан је билатерални радни протокол након разговора одржаних у Москви 5. јуна 2023. и састанка у Јекатеринбургу 2024.

Тајпеј, Тајван, председничка палата

У најкраћем, Кина и Русија више не сарађују само политички и економски, већ граде практично војно партнерство у којем Москва Пекингу даје искуства из рата у Украјини - Кинези добијају информације о наоружању НАТО-а и тактици, а Пекинг Москви технологију која јој недостаје, попут чипова и електронике. Ова размена је корисна за обе стране: Русија компензује недостатак опреме проузрокован санкцијама, а Кина користи стечено знање за припрему за могуће акције против Тајвана.

"Забрињавајући извештаји"

На кинеско-руском форуму, одржаном у Јекатеринбургу у децембру 2024, кинески војни истраживачи предложили су размену података о руским нападима дроновима у Украјини са Пекингом.

Руски вишецевни ракетни бацач "ураган" пуца на украјинске положаје 15. јуна на непознатој локацији у Украјини

Како објашњава "Инсајдер", Кина поседује 160 врста баражне муниције (лутајућих пројектила), али нема борбено искуство у њиховој употреби, за разлику од Русије. Због тога су представници Пекинга предложили формалну размену капацитета између две земље: Русија би делила искуства са фронта, док би Кина уступала технологије вештачке интелигенције и капацитете за масовну производњу како би се развила нова генерација аутономне лутајуће муниције која би деловала у ројевима.

Поред оптужби о војној сарадњи, у Бриселу наводе и да се у Кини обучавају руски војници (помиње се неколико стотина њих), који се касније шаљу на украјинско ратиште.

Немачки министар спољних послова Јохан Вадепул критиковао је потез Пекинга, преноси агенција АФП.

- Кина мора да схвати да ово директно задире у саме безбедносне интересе Европе. Свака подршка руском рату против Украјине продужава сукоб и доноси само нову, огромну патњу. Извештаји о значајној кинеској подршци руским оружаним снагама изузетно су забрињавајући - нагласио је немачки министар.

Међутим, кинеска амбасада у Берлину је, преноси "Дојче веле", одговорила да те "тврдње немају никакву чињеничну основу" и оценила их као "клевету".

(Блиц, Јутарњи лист)