Након овакве одлуке Синода схватили смо да се над нашим духовником и над нама спроводи својеврсни духовни терор, јер нико здраворазуман не може друкчије да схвати и окарактерише овакво поступање Синода са нашим духовником и монаштвом епархије.

Бриселским споразумом како ствари стоје (а ако он још уз то и не резултира њ.в. Датумом) , ми смо отворили Пандорину кутију, и сада ћемо се све више чудити што из ње искачу разна зла. Шта ли смо очекивали у њој да нађемо? Шаргарепе можда?

Пресуду Светог архијерејског сабора примили смо у миру. Али се не можемо помирити са блаћењем нашег имена тако што ће се произвољним избором стављати на располагање жутој штампи само поједини документи из Нашег судског досијеа.

Данас, Србија према Космету и непријатељима Србије води крајње плашљиву и вазалску политику, политику забијања главе у песак, попут ноја, јер ако не види опасност исто му је као и да је нема.

Квота од око 8.000 мора се испунити без обзира на број фактички пронађених тела. Ако тела нема, онда се рађа „сумња“ не да их никада није ни било него да су премештена и добро сакривена.

Питање је јесу ли ти поступци о формирању српских аутономних области и републике легални и у складу с Уставом? Јесу, ако не прије, барем од 4. студеног 1991. Наиме, тога дана у нацрту Конвенције Лорда Царрингтона успостављена су опћа начела за преговоре о Југославији.

Сећам се једном о Великој Госпојини, пред општином – распричао се Велибор Ровић. Онако дугачак, припо се на један камен па везе ли везе. Ослободили смо, каже, Македонију. И стару Србију, победили смо на Куманову и на Брегалници, сад ћемо да се окренемо нашој браћи у Босни, у Ерцеговини и у Далмацији.

Ова господа "високе правне свести" траже од Св. Сабора да се одржи "ванредно заседање Сабора" и "пониште Одлуке" Синода и Сабора, а владици Артемију, "првој жртви оваквог беспоретка", омогући покретање "канонски ваљаног црквеносудског поступка".

Тако долазимо до централног питања; ко ће формирати Владу? Јер, од тога, изгледа зависи све: ако то буде ДС, као носилац, ЕУ ће бити задовољна. Србија ће признати Косово*, расформирати српске институције на северу покрајине и чекати нова наређења са запада.

Одлуком Светог архијерејског сабора о трајном разрешењу дужности епархијског архијереја епископа рашко–призренског Артемија (Радосављевића) повређен је читав низ црквеноправних норми, садржаних како у светим канонима. тако и у Уставу СПЦ.