Упркос суштинским и битним разликама које постоје између обе цркве, треба приметити занимљиву подударност у аргументима који се користе против обе. Наравно, не желим да овде стављам знак једнакости, него да покажем да аргументи који се користе против обе долазе са исте позиције.

Особа која је себе сматрала победником до јуче, Крстимир Пантић, схватила је да није била фаворит Београда, како се мислило, већ је то био његов опонент. Треба једанпут схватити да европској Србији требају само они који су спремни да иду до краја. Колебљивцима ту нема места.

Напоменућу да је у Мркоњић Граду, након завршетка рата, и након што је овај градић враћен територијалну надлежност Републике Српске, пронађена велика масовна гробница, са 181 телом, међу којима је било девет војника, док су остали убијени били жене и деца.

 Бакирови саучесници су и судије Уставног суда БиХ који су прихватили његов захтјев, али и сви они који годинама подржавају кршење Дејтонског споразума на штету РС. Сви они ће добити одговор на референдуму у недјељу, 25. септембра ове године.

Једноставно, човек је скренуо пажњу да Југославија није настала у Другом, него у Првом светском рату, осврнувши се на духовне импликације југословенске идеје у делу „истомишљеницима“ нимало драгог српског „националисте и десничара“, великог писца Милоша Црњанског.

Историја нас учи да су у смутним временима поједини архијереји жигосани за јерес и расколе. Време је показало да су били у праву, то јест лажно оптужени. Управо зато је са епископом рашко-призренским Артемијем Радосављевићем требало спорије.

Влајки је закључио да је проруски оријентисани део српске политичке елите на правом путу јер Русија може да има прворазредан интерес да подржи Србију у њеном свеукупном развоју али да се у овој геополитичкој ситуацији не може ништа урадити да би Космет био враћен.

Ако масовно гледање филма у Шведској нису могли да спрече, они сада у очајању кажњавају Швеђане који су у сопственој земљи омогућили гледање, као што у Сарајеву прогоне и кажњавају своје људе који су учествовали у продукцији.

Под Вучићевим менторством, српским политичарима у РС је, изгледа, постало најважније да надгласавају једни друге на "проевропском путу", далеко важније него да и грађанима у детаље објасне какве их то благодети, а какве муке чекају на том путу.

Сведоци смо да, након две стотине година од првих корака ка установљењу своје нововековне државности, српски народ опет стоји на почетним позицијама у процесу болног и мукотрпног реконституисања те исте државности и међународног признања њеног легалитета и легитимитета.