Прошло је девет месеци откако се моје предавање појавило на сајту „Гласа српског народа” (www.srpskilist.net), и девет месеци откако чекам да се владика Атанасије огласи и одговори на моје тврдње о његовом неканонском и антиканонском ставу.

Власт у Србији видевши да ће на северу Косова и Метохије излазност на шиптарске изборе бити или у промилима или изборног дана неће ни бити, услед физичке блокаде, постиже такозвани договор са Приштином о додатним бирачима из Србије, како би овај "проблем" правазишли.

Али одговорност за то деле припадници холандског батаљона, као и политичко и војно руководство Холандије, који су требали да предвиде да ће неспровођење одредбе о демилитаризацији омогућити вршење напада из енклаве, чиме је неутралност мисије УН била доведена у питање.

Српска јавност се већ саживјела и са том “кривицом”и огуглала на све што је демантује. У значајном дијелу националне елите као да је превладало увјерење да нам је најбоље да се с тим помиримо, да све признамо,свима се извинимо и да се са јачима не инатимо.

Са новом владом, очекује се да ће Србија постати нормална земља без корупције, која је била главни разлог за не инвестирање светских компанија, па чак и наше дијаспоре. Треба показати да смо место где свако може да инвестира.

Да ли је Србија икада били награђена за своје безбројне издаје у служби Западу? Срби су уклонили Милошевића на начин који међународноправни стручњаци сматрају отмицoм. Деценију касније Србе и даље сматрају „националистичком, геноцидном, бескомпромисном“ руљом.

А без тог Лазаревог, косовског опредјељења за царство небеско, односно за виши, смисленији живот у слободи, без те духовне вертикале, без спремности на жртвовање, без вјере у спас и васкрсење, живот би се и на Косову и Метохији, као и на сваком другом, мање светом и страшном мјесту, већ одавно срозао у поданичко глувило.

Јасно је да је Сребреница пала тек онда када су западне силе почеле да траже изговор да се укључе у сукоб на страни босанских Муслимана, а такође и Хрвата, што би им омогућило да своје штићенике снабдевају оружјем отворено и у великим количинама.

Осим тога, стране судије је давно требало да буду замењене домаћим, али су се бошњачки политичари тој промени непрестано опирали. Зато се ни сада неће ништа ново догодити, а наредни потези српских политичара показаће у ком правцу ће, и на који начин деловати.

У реализацији тог „светог циља“, како га је формулисао и образложио Икеда, као једини услов за опоравак после ратних разарања и опстанак у суровој светској конкуренцији, усвојили су гесло “извозити или умрети“. Како им је умирања било доста, засукали су рукаве.