До сада је била пракса да свака партија на власти фаворизује своју режимску естрадну звезду, писца или сликара, који припадају категорији натуршчика. Њих треба сматрати новом српском елитом постмодерне, проистеклом из трећег сталежа.

Појам „архиепископ“ асоцира на Светог Саву, на првог поглавара аутокефалне Цркве, и Пећку патријаршију. Зато патријарх српски носи у својој титули и „архиепископ пећки“.После уздизања на виши ниво , нестало је за свагда титула архиепископа у српској Цркви осим као успомена у титули поглавара Српске православне цркве

Није вредело ни што су српски политичари истицали да је Дејтонским споразумом предвиђено да мандат страних судија у Уставном суду БиХ траје пет година, а да се након тога донесе закон који ће одредити нови начин избора судија. С друге стране, иако и сами повезују постојање Уставног суда БиХ са Дејтонским споразумом, бошњачки политичари никако "не виде" да се тај споразум крши останком страних судија у суду и више од двадесет година касније

Ко је кривац или, блаже речено, узрочник? На кога се сада упире прстом? На оптуженичкој медијској клупи присутно је много лица. Кукуруз, као примаран извор заразе услед присуства афлатоксина. Поштеђене сумње нису ни краве, иако ни криве ни дужне. 

Од пада Милошевића, све су владе у Србији биле у служби Запада, посебно САД. Све су знале да ће Албанци Косово прогласити независном државом и све су радиле на томе да се то оствари, мада су у јавности говориле супротно. Оне су, дакле, свјесно обогаљиле властиту државу у име „уласка у Европу“

Свака аутономија Косова и Метохије је прихватљива, и она најшира могућа, али де факто признавање самопроглашене државности и самосталности покрајине - није. Дугорочно гледано, за стабилност, па и опстанак државе, од било чијег става, па и Српске православне цркве

На почетку политичких дискусија које се дотичу цркава и верских заједница треба поменути да се Православна црква Христова скоро већ две хиљаде година у својој свештеној мисији руководи на основу Светога писма и Светога предања.

Након парламентарних избора на Косову, за кога власт може механички тврдити да никад неће признати да га је признала, са сигурношћу се може устврдити, да је оно још коју светлосну миљу даље од Београда.

Он описује да у већини ћелија није било кревета ни душека и да су логораши држани у нехигијенским условима и без воде за умивање. “Храњени смо корицом хлеба дневно, а посебна “посластица” кувара Јулијана Вентиле била је да логорашима даје воду са детерџентом за суђе.