Најважније је ипак оно што Мартен није прећутао. У цитираним редовима сасвим експлицитно стоји да су Вашингтон и Брисел од почетка имали за циљ “јачање централних структура”, а не досљедну примјену Дејтонског споразума.

Против Србије били су сви који су против ње и данас: Аустро-Угарска и Турска (дакле и дојучерашња браћа са простора бивше Југославије), Енглеска, као и увек што је, Немачка, Француска. 

У овом радосно-болном тренутку, упућујемо вапајни апел моћним факторима света у чијим рукама је судбина Косова и Метохије, уз молитву Господу да не огреше своју душу доношењем решења по питању статуса

Када је на ред дошло гласање на косовским изборима, односно интеграција Срба са севера у уставни и правни систем „Косова“, велеиздаја је била све огољенија и почела је да се истерује на чистац.

Срби у Хрватској имају статус националне мањине и они поштују институције Републике Хрватске. Међутим, они траже да држава Хрватска поштује њихова људска и национална права. Исти став дијеле и прогнани Срби.

Шта год власт у Србији мислила према браћи и пријатељима мора се бити искрен и није коректно политички шибицарити. Руска Федерација је ипак империја, и то империја у успону. Ако њене вредности уважавају и Европска унија, и САД, и Кина то мора и мала Србија како је назива Александар Вучић. 

Просто је невероватно да хапшење и изручење Хрватској професора Миле Дакића није било довољан повод да реагује наша јавност. Осим избегличких удружења, наша јавност и државни органи остали су неми.

Суд и Тужилаштво БиХ су правни нонсенс, али су опстајали притиском дијела међународне заједнице. Када се помене неуставност наметнутих закона, дигне се сарајевска дрека која одјекује до Брисела и Вашингтона, да је то рушење и кршење Дејтонског споразума, јер су одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће.

Устав ипак има поприличну подршку у АП Војводини. Наравно, овакава интерпретација резултата референдума о Уставу је можда превише смела, али овако сагледани резултати свакако веома слабе тезу да „Војводина није гласала за Устав“.

У периоду стварања модерних нација за наш простор је кључни критеријум за национално раздвајање етнички и језички блиских и сродних народносних група постала верска припадност. , што је умногоме сузило опсег српског националног (само)одређивања.