Просто је невероватно да хапшење и изручење Хрватској професора Миле Дакића није било довољан повод да реагује наша јавност. Осим избегличких удружења, наша јавност и државни органи остали су неми.

Шта год власт у Србији мислила према браћи и пријатељима мора се бити искрен и није коректно политички шибицарити. Руска Федерација је ипак империја, и то империја у успону. Ако њене вредности уважавају и Европска унија, и САД, и Кина то мора и мала Србија како је назива Александар Вучић. 

Од «Олује» је прошло 16 година, од НАТО бомбардовања 12 година, а протеривање и страдања Срба се и даље у новоствореним државама тумаче као агресорско понашање. За Србе је то огромна трагедија а за друге је прослава.

Упркос чињеници да читава прича о исламском тероризму нема нити, по природи ствари, може имати везе са православним Србима и Хрватима - католицима, односно са РС и Х-Б, него једино са Бошњацима – муслиманима, и кантонима са њиховом национално-вјерском већином, у свјетским медијима се непрестано говори и пише о „исламским терористима у БиХ“.

Против Србије били су сви који су против ње и данас: Аустро-Угарска и Турска (дакле и дојучерашња браћа са простора бивше Југославије), Енглеска, као и увек што је, Немачка, Француска. 

Дуго у прошлости о заштити метохијских манастира - Пећке патријаршије, Високих Дечана и Девича, бринуле су посебно изабране војводе, које су тај частан посао обављале добровољно и бесплатно.

Сада се, на општу жалост свега српства, на издајнички начин, цело Косово и Метохија, и посебно наглашено “северни део” предају у надлежност Тачијевог “државног система”, који и расписује и спроводи ове фамозне изборе.

ЈНА је отпочела акцију ослобађања својих касарни и града Вуковара 25. августа а исту завршила уз помоћ српских добровољаца 18. новембра. Одбрана града је сломљена 16. новембра а град потпуно ослобођен два дана касније.

Најважније је ипак оно што Мартен није прећутао. У цитираним редовима сасвим експлицитно стоји да су Вашингтон и Брисел од почетка имали за циљ “јачање централних структура”, а не досљедну примјену Дејтонског споразума.

Статус Срба у Хрватској 2011. није много бољи од оног 1995. а  најзаслужнији за то су  Милорад Пуповац и СДСС. Ма шта мислили о хрватском правосуђу морамо поздравити одлуку Уставног суда – јер заиста треба одузети право СДСС за екслузивно представљање Срба.