Сада је Заједница српских општина постала монета за поткусуривање, како Приштине, тако и бриселске администрације као услов за свеобухватни мировни споразум Београда и Приштине

Осећам потребу и да истакнем да је исконструисани „случај Фајгељ“ изнова актуелизовао и питање односа политичког и културног обрасца на нашим просторима. Од почетка XX в. доминира пракса по којој политички образац одређује оквире много трајнијег и важнијег – културног обрасца.

У политици, као и у животу, постоје тренуци тешких одлука, мучни и неизвесни избори у потрази за мањим злом. Али на срећу овај није такав. Не може бити тежак избор између нечега и ничега. Зато, предлажем хитно ретерирање и „меко приземљење“ наших бесмислено разбуктаних „еу-ропских“ снова.

Осуда војних јединица које би хтеле да претворе Украјину у нацистичку државу не подржава руски наратив. Таква осуда само саопштава болну истину о садашњости, прошлости и вероватној будућности.

 Привођење 150 лица са полицијским досијеима за телевизију, увођење доживотне робије, долазак у Београд предсједника Русије Владимира Путина, скора турнеја Александра Вучића по свим окрузима, чаршијске гласине о скором повлачењу премијерке Ане Брнабић, вулгарни напредњачки спот против Драгана Ђиласа и Вука Јеремића као директан продужетак кампање за београдске изборе... Да ли је све побројано и још понешто покушај предсједника Србије да пропагандно-политичким пресингом амортизира ефекте протеста грађана широм земље или најава нових редовних ванредних парламентарних избора?

Сва купљена роба без ограничења (врсте робе и вредности) може се платити чеком који доспева за седам месеци, па робу купљену сада у јулу плаћам тек у фебруару наредне године.

Али, га и још једном подсетити да је његова, владајућа коалиција изгубила и прошлогодишње и нетом одржане изборе у Београду: опозиција је 2022. освојила 70.000 гласова више, а и на овим је оних који су гласали против власти, прелиминарно, за око 65.000 више од броја  оних који су гласали за две изборне листе владајуће коалиције

Oчигледну узурпацију председничких овлашћења Вучић не налази за сходно ни да увије у неку псеудо-легалистичку форму, већ отворено изјављује: „Формирањем нове Владе бавим се сваки дан, јер она мора бити довољно јака да одговори на све изазове"

Питање да ли је пресудила неспособност, саможивост или комбинација различитих мотива је академско и, чак и за тужну причу о Б92, све мање важно. Оно што је именовањем Мирковића, који је годинама био Матићев најближи сарадник, постало значајно јесте како је изгледала "визија" коју је донедавно спроводио.

Тако се ствара врзино коло у којем политичари заплашени, наводно, масовним про-ЕУ расположењем грађана не смеју ни да помисле да се изјасне против уласка у EУ, а онда се обични грађани по принципу „куд сви Турци...“ – такође изјасне за ЕУ.