Mрзовољни Коштуница и Николић су с пролећа 2008. били више у праву од раздрагане евро-фаланге окупљене око Бориса Тадића. Али не заборавимо да је с јесени 2000. и Милошевић, био политички више у праву од веселе менажерије која је с Коштуничиним именом на уснама митинговала по српским трговима.

Ушли смо у еру глобалне конкуренције која је ублажена потребом за сарадњом и страхом од сукоба. Главни протагонисти су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници са једне, и Кина и Русија са друге стране

Било би чудо када би један дан прескочио, а да не опљунеш интелектуалце који те не сматрају божанством. Зато си праву елиту прогласио лажном, јер не пристају да твоје „живо блато“ назову „суво злато“.

Ако се узме у обзир ова садашња слабост Немачке, како ће онда она моћи да настави да за собом вуче своје суседе? Све до краја прошле године, чинило се да немачки раст добија у замаху. Онда су се почели јављати неки знаци упозорења.

Образа је остало таман за још неколико шамарчина, коме год се прохте да нам их свеже. А, може ко хоће, задња белосветска битанга, није проблем, нек шамара- ми јуначки ћутимо! Не могу они нама да узму колико ми можемо да дамо.

Сада је Заједница српских општина постала монета за поткусуривање, како Приштине, тако и бриселске администрације као услов за свеобухватни мировни споразум Београда и Приштине

Спроведена је анализа насилних и ненасилних облика политичких преврата, с тежиштем на њиховим сличностима и разликама. Разматрани су релевантни аспекти безбедносне заштите армије и органа државне безбедности, органа извршне и законодавне власти.

Више је него јасно да је Војска Србије већ десет година окренута, вођена или гурана ка западу, НАТО стандардима и НАТО пакту, тако да би се, сходно активностима последњих година, много пре могло очекивати њено присуство на смотри Националне гарде Охаја, него на паради победе на Црвеном тргу.

Највећа политичка дебата данашњице води се о „неодложној потреби“ за јединственом глобалном економијом, њеним последицама по радна места, демократију, људско благостање, културну разноликост, еколошки утицај. Прогресивисти, односно левичарски усмерени критичари глобализације сматрају да је она наметнута од стране богатих, те да није била демократски избор људи света

 А кад се само сетим, како су наш Врховник и његово Државно Климоглавство, сложно, снажно и јуначки ошинули по оном опасном Д.Ђ (14) "чије име нико не сме да помене, а сви се праве блесави"! Оно јесте да није он цепао слику нашег првог попечитеља просвете Доситеја, пардон Шарчевића, али мора мало ту да се поради на превентиви јер, с обзиром чији је мали и ко му је кум, сигурно би и он цепао министров портре, само да му је дошао шака...