Динкић нас годинама убеђује у успешност у свом досадашњем раду, а оно на шта је посебно поносан јесте стабилан курс динара и „здрав“ банкарски систем. Невероватно али истинито, он покушава да докаже како може постојати стабилан новац и здраве банке у презадуженој држави.

Догађаји поводом избора и посебно енормне изборне крађе гурнули су у позадину надасве важан закључак Савета министара ЕУ (12. децембар о.г.) да се бриселско-охридски споразум  хитно уврсти у поглавље 35 преговарачког оквира за приступање Србије Унији

Oвај споразум је понижавајући зато што је председник Америке искористио једну суверену, међународно признату државу, Републику Србију, и једну непризнату мафијашку НАТО творевину, Косово*, као пуке инструменте у својој предизборној кампањи

Салма није радила ништа од тога, вероватно због тога што је очекивала да је неко упита за мишљење о Косову и Београду. Али, то се није десило. За све време док је била овде, ниједан од новинара није питао то. Нејасно је да ли су заборавили, или нису знали за њену посету Косову.

Или је потребно принципијелно успоставити пуни паралелизам у нашим односима са прокламованим спољнополитичким „стубовима“ на истоку и западу, или стегнути зубе и пред српским бирачима се појавити са мушким признањем да, заправо, „НАТО нема алтернативу“.

Кина постаје економски најмоћнија, док наставља да се идентификује са народима глобалног југа. Њена историјска визија је оспоравање западне доминације и aфирмација будуће инклузивне светске културе. То указује на озбиљно настојања Кине да оствари глобално лидерство

Процес идентификације са агресором је када се појединац, група или читаво становништво услед деловања различитих фактора одједном идентификује са оним ко је на њега извршио агресију и дође до закључка да је агресор у праву

Да ли то што је Нозиков обућар добар и има право да брже напредује значи да је ДОС-ову приватизацију требало подржати? Не значи. И где је онда поентилизам? У језику и односу према језику, у логици и односу према појму и стварности.

 Грађане који не гласају за Вучића може покренути само неко у кога могу имати поверење, а то поверење се свакако не стиче тиме што се финансијски најмоћнија опозициона странка хвали тиме да су угрозени. Чак и да заиста јесу, лицемерно је да се тиме као скромношћу хвале они за које сви знамо да могу да приусте, све што пожеле

Вучић је још једном јавно показаооним западним дипломатама који верују у Додикове „сецесионистичкенамере“ како је баш он - Вучић- једини који је у стању да обузда те Додикове тобожње намере и „малигни руски утицај“ на Додика