Негативни трендови у словеначкој економији настављају се и после уласка земље у ЕУ 2004. Словенија се све више задужује, скоро несхватљивом брзином, чак и у временском распону од 2004. до 2007. – иако у том тренутку у Европској унији није било рецесије.

У мору обећања новог криминалног подухвата, чиновник Александар Вучић најављује опет тровање више од пола Србије, преко изливања отроване воде у копању литијума. Уз колонијалну рудну ренту, то ће донети неку материјалну корист за локалне чиновнике и пропаст за шире народне масе

Oчигледну узурпацију председничких овлашћења Вучић не налази за сходно ни да увије у неку псеудо-легалистичку форму, већ отворено изјављује: „Формирањем нове Владе бавим се сваки дан, јер она мора бити довољно јака да одговори на све изазове"

И модел који је предложен у отвореном писму испоставља захтеве снажног и добро организованог лобија у нашој култури који је схватио да се поново отворила прилика за креирање културног обрасца, у коме ће се остваривати политика одустајања од политике конституисања националног идентитета.

Закључно са овом сребреничком декларацијом, претходно усвојеним статутом Војводине и најављеном продајом „Телекома“ (а то, заправо, и нису толико одвојене ствари као што се на први поглед чини) ова влада је прешла многе „црвене линије“.

И док немачке политичке, културне и друштвене елите међусобно испаљују идеолошке стреле ратујући око грејања на гас, ограничења брзине на путевима, вегетаријанских оброка, родних идентитета и родно сензитивног језика, мало ко примећује да немачко друштво само прецизно копира амерички културни рат у којем већ годинама ратују лево-либералне елите предвођене Демократском странком, с једне стране, и популистичко-конзервативне елите предвођене Републиканском странком, нарочито оним делом који подржава Трампа, с друге стране. Овај рат подупиру одговарајуће медијске групације, а његова последица је, поред осталог, раст десничарске Алтернативе за Немачку, која је постала друга најјача политичка снага Немачкој.

Сем тога Селимовић инсистира на повезивању ЛГБТ питања са прозападном оријентацијом Србије у спољнополитичком смислу. Избор за или против ЛГБТ у том случају се чини као избор између Европске Уније и НАТО пакта с једне стране и Русије с друге.

Привидно љутите изјаве муфтије Зукорлића у функцији су, с једне стране, да се „Власи не досете“, а са друге израз борбе за престиж унутар бошњачког политичког табора, а његова „огорченост“ може добро доћи и властима да представе како је реч о „избалансираном документу“.

Вучић је пописивањем неуставног Вашингтонског споразума успео да уради оно што нису могле Турска, Броз и НАТО јер се Србија добровољно одрекла Косова. У Вашингтонском споразуму нема Резолуције 1244 и он је зато противан међународном праву

Коментарисати Дачићево лицемерје одавно је постало непотребно, као што ни његова брига за садржај школских уџбеника не служи ничем другом осим покушају умањења штете коју због своје политике себи у континуитету наноси.