Класа „инсајдера“ , тј. комунистичка номенклатура, постала је нови власник друштвеног капитала и активни учесник транзиције, док је пауперизована радничка класа постала пасивни објекат друштвеног преображаја.

Вероватно ћемо тек у будуноћности моћи да сагледамо значај личности и улогу Олега Дзизе у развоју руско-српских односа, јер је о многим стварима још увек прерано говорити. Али већ сад нема сумње да овај човек заслужује улицу која ће носити његово име.

У пресуди број: Дс-22-При. 814/20 од дана 12.07.2020. године, за коју верујем да ће ући у анале срамоте српског правосуђа, стоји и да је предметна пресуда сходно члану 308 ЗОП извршна одмах

Ни улазак Хрватске с таквим наслеђем у ЕУ Латинка Перовић ни у назнакама не доводи у питање. Напротив, Латинка Перовић, у ретко отвореном и досад нечувеном тону, јасно окривљује Србију за отпочињање бруталног грађанског рата, и то „враћањем на деветнаестовековни сан”.

Надам се само да овдашњим властима неће пасти на памет да сада ову руску карту и несумњиву наклоност Москве користе као пуки жетон ради убрзања својих „европских стремљења“ јер би то био најсигурнији начин да изгубимо руску подршку, а да при томе не унапредимо бог зна колико ни своје евро-перспективе.

Једна од главних покретачких сила глобализације су технолошке промјене које умањују значај удаљености. Те промјене остају. Глобализација није завршена. Можда је само постала другачија од оне какву ми желимо.

Пошто садашњи Председник Р. Србије лакомислено поручује српском народу да би требало да се угледа на лутеранске вредности, Срби би требали да знају како су се Мартин Лутер и рани немачки Лутерани о Србима говорили, писали и како су се о њима односили

Победа над фашизмом напросто се не може испрати и дестиловати од руског (совјетског) печата и крви, ма колико да то неким ушима не прија да чују. Што не значи да не треба разговарати о врлинама и манама совјетског система „реалног социјализма“ – као и актуелног „реалног капитализма“, уосталом.

И догађаји последње године нашли су своје место у документу под називом "Мере које је Руска Федерација предузела за заштиту својих виталних интереса у украјинском правцу", што је био изговор за покретање "хибридног рата новог типа" од стране САД. То није био избор Руске Федерације, већ нужност изазвана понашањем колективног Запада.

Као што не знам тачно зашто нас намеравају уништити или макар то што остане преименовати, а намеравају, није више ни важно што, због нечега је у свему томе јако битно да не знамо које нам је писмо, наравно ни језик ускоро, а после тога ни име.