Да ли можда Закон регулише колико по квадратном метру стана може да живи симпатизера странака власти, а колико симпатизера опозиције је дозвољено да се гура по 1 квадратном метру стамбене површине?! 

Евентуално ширење протеста може имати утицај и на преговоре о Косову. Русија, наиме, одлучније брани територијални интегритет Србије него власт у Београду. Уколико она буде суочена са унутрашњим проблемима то ће умањити њен политички значај на Балкану

А можда ово можемо гледати и са ведрије стране; наиме, кад је држава спремна да се овако ефикасно са „сивом уџбеничком економијом“, какве тек муке чекају Дарка Шарића, Мишу Банану, грађевинску мафију и остале мутне ликове? Само да дођу на ред. 

Сигуран сам да би задовољство због тога што је српски европски воз најзад кренуо са мртвог колосека било неупоредиво веће да не постоји извесна сумња да је тај помак – макар индиректно – плаћен и ценом коју напросто није пристојно и није европски плаћати.

Лако је разумети зашто САД одбацују систем базиран на Уједињеним нацијама - он забрањује њихову спољну политику која преферира систем у коме оне утврђују правила и имају слободу да их укину када желе

Памтимо изјаву министарке да се у концесији Аеродрома "Никола Тесла" не помиње никакво ограничење броја путника на нишком аеродрому – изјаву коју је демантовао "њен рођени помоћник" Илић, који је рекао да ће држава плаћати "пенале" Вансију ако нишки аеродром пређе милион путника на годишњем нивоу

Ово ће засигурно остати забележене и као својеврсна опомена и као одговор онима, који упорно провлаче фалш тврдњу да ''Руси само причају, али паре не дају''. Изјава ''Пара има! Пројеката нема!'' говори све.

Формална демократија се претворила у једну димну завесу испод које се не виде признање Косова и масовна убиства у Србији. И у том водвиљу са осмехом учествују готово сви делатници на политичкој сцени

Косово“ је само „фактичка држава“, и то под протекторатом, а све док Србија не призна сецесију таквом ће и остати. Овога су итетако свесни политичари и бројни професори уставног и међународног права са запада и истока

Павле је био изузетак. Пример аутентичне егзистенције и духовности у мору баналности. И са сваким даном његовог продуженог боловања то као да је бивало све јасније. Тихо одлазећи Павле постајао је све већи, управо у мери у којој се све око њега смањивало, бледело, компромитовало и профанисало.