Неко ко не живи у Србији би након слушања песме закључио да се само националисти, патриоте, православни верници и навијачи повезују у групе, док су (ваљда) „педери“, „Хрвати“ и „Шиптари“ слободни, индивидуалистички и демократски настројени људи који пропагирају толеранцију, људска права и остале (полу)празне речи којима значење измиче.

Када се већ на зградама и аутобусима могу видети натписи „Обновљено средствима Европске комисије“, „Донација ЕУ“, зашто на згради генералштаба, РТС-а, или код Жежељевог моста не би стајала табла „Срушено бомбама НАТО“, или „бомбардовано од стране ЕУ и америчког народа“? 

Да би се избегла глобална катастрофа, страх мора да се врати у политику и јавно мнење - у нуклеарном добу то је једина гаранција за опстанак човечанства

 А кад се само сетим, како су наш Врховник и његово Државно Климоглавство, сложно, снажно и јуначки ошинули по оном опасном Д.Ђ (14) "чије име нико не сме да помене, а сви се праве блесави"! Оно јесте да није он цепао слику нашег првог попечитеља просвете Доситеја, пардон Шарчевића, али мора мало ту да се поради на превентиви јер, с обзиром чији је мали и ко му је кум, сигурно би и он цепао министров портре, само да му је дошао шака...

Ако се узме у обзир ова садашња слабост Немачке, како ће онда она моћи да настави да за собом вуче своје суседе? Све до краја прошле године, чинило се да немачки раст добија у замаху. Онда су се почели јављати неки знаци упозорења.

Опозиција је, максимализујући своје захтеве и на понављање / поништавање републичких парламентарних и свих локалних избора, већ понудила излазну стратегију и за себе и за Врховника, односно пут ка компромису: да се понове београдски избори и тако обезбеди грађански мир, бар на пола године

Трамп је суперхерој, бори се против негативаца, и нема расизма. Он је суперхерој који ће победити. Браво спин доктори ... 

Тест представља леп пример дискриминације најављене на претходној страни. Наиме, поред празне приче фрапантно је да ни у једној ситуацији није понуђено толерантно решење. У првом примеру, уколико дете не жели да буде тужибаба или мргуд, преостаје му да се пасивно помири са наметнутом ситуацијом. Није ли управо то пристајање на породично насиље? 

Нећемо овде поново ламентирати шта би било кад би било, тј. каква би ово фудбалска и остала сила била да се Југославија није распала, али на овом првенству се открива и једна додатна колатерална штета распада чак и оне комичне „државне заједнице“ са Црном Гором.

Лако је разумети зашто САД одбацују систем базиран на Уједињеним нацијама - он забрањује њихову спољну политику која преферира систем у коме оне утврђују правила и имају слободу да их укину када желе