Југословенска јавност је била шокирана управо подацима о Јасеновцу што је довело до антихрватског одијума, због којих је 50.000 примерака књиге ускоро повучено из књижара и, наводно, „забрањено“

Допутовао сам у Русију и крстио се. Најмање последњих 10 година важно место у стваралаштву Алисе заузимају теме православља и словенства. 2008. године Кинчев и његови музичари су одржали на Тргу Републике у Београду коцерт под паролом Косово је Србија.

Заборавимо на одређено време ЕУ и не очекујмо помоћ од некога ко тренутно има и превише сопствених проблема, а ми смо му, што је и нормално, (прет)последња рупа на свирали. Треба нам алтернативни план и стратегија. Треба нам самопоуздање које смо изгубили.

Практични слом неолиберализма, који се најбоље види кроз незапамћену фискалну и монетарну експанзивност у кључним економијама модерног света, указују колико је за политичке елите битно да слушају глас већине. Упркос тренутним напорима да се обузда јавна потрошња и монетарна политика учини рестриктивнијом (обични грађани Србије то најбоље виде кроз раст ЕУРИБОР-а, тј. рата за стамбене кредите), заокрет од „државе благостања“ ка нечему што би личило на „про-бизнис“ политике, засноване на малим порезима и радикалном смањењу фискуса и јавних дугова, на срећу не изгледа реалистично

 У историографском, а поготово у историософском смислу, столеће је тек основна аналитичка јединица. Стога, у контексту Великог плана, данашње летовање у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0.

Дакле, ево могућег компромиса: радије него да се сада међусобно оптужују, Европљани би требало да кривицу баце на “Европске великане“ из прошлости. Личности као што су Кол и Делор јесу били “велики“ у другим контекстима.

Лекција коју смо научили у последњих двадесет година је да дикратура и омраза служе да би се држава и народ лакше опљачкали, од привреде, руда, воде, тржишта, до људи и деце. Диктатура нам се не дешава случајно; она је добро пројектовано оружје које има за циљ да са што мање трошкова и штете окупатор узме све!

Иако мислимо да знамо у каквој друштвеној клими живимо, ипак смо затечени количином мржње и беса која је истог секунда када је објављено да је изабран 46. патријарх СПЦ, покуљала као гној  по свим друштвеним мрежама и разноликим медијима

Разлика између Срба и других штокаваца није лингвистичка него конфесионална. Стога је за утврђивање српског националног идентитета верски чинилац пресудан. Лако је разликовати Србина и Мађара по језику, али је немогуће разликовати Србина и Хрвата по језику. Стога је изградња православне верске свести кључан чинилац у изградњи српске националне свести.

Није наравно проблем у Палми, певачу и „певачици“. Проблем је у лицемерном односу већине медија и владајуће политичке јавности, који су спремни да се баве трунчицама у туђем оку, а не сметају им сопствени „балвани“, само ако су окићени жутим звездицама на плавој подлози.