Вест о поклањању зграда Генералштаба је пласирана по уобичајеном моделу збуњивања јавности. Највећи проблем је поклањање агресору кључне локације у држави коју је пре двадесетак година зверски бомбардовао, а пре тога скоро деценију давио санкцијама

Једини излаз из ове безмало безизлазне ситуације био би да америчке елите схвате пропаст либералне демократије тј. да разумеју промену епоха и нови свет у настајању

Наравно да је изложбу о злочинима над Србима немогуће одржати у Приштини, али се зато и пре отварања ове изложбе у Београду превентивно ствара атмосфера да ће она бити изложена нападима екстремних десничарских група, и то као доказ да у Србији доминира национализам и ксенофобија.

Није ово прилика за коначно, а поготово не прецизно свођење рачуна. Али чињеница је да када неко од сада помене „десет изгубљених година“ и „страшну деценију за нама“, без додатних објашњења неће бити јасно на коју то деценију мисли. У сваком случају, Србија и српски народ су ван сваке сумње изгубили обе деценије.

Практични слом неолиберализма, који се најбоље види кроз незапамћену фискалну и монетарну експанзивност у кључним економијама модерног света, указују колико је за политичке елите битно да слушају глас већине. Упркос тренутним напорима да се обузда јавна потрошња и монетарна политика учини рестриктивнијом (обични грађани Србије то најбоље виде кроз раст ЕУРИБОР-а, тј. рата за стамбене кредите), заокрет од „државе благостања“ ка нечему што би личило на „про-бизнис“ политике, засноване на малим порезима и радикалном смањењу фискуса и јавних дугова, на срећу не изгледа реалистично

Има ли неко да му каже да је ЈНА имала руски тенк ПТ-76 амфибију тежак 14,6 тона који је пливао, а наше домаће борбено возило пешадије (БВП) са тежином од 14 тона, произведено прошлог века, исто је то могло. Зашто им не плови "Лазар 3"?

Макроекономске политике постоје да би се одговарајућим мерама и инструментима благовремено ојачала привреда. Досадашње дозирање, прво кроз монетарну, а потом претежно кроз фискалну рестриктивну политику, нису дали жељени резултат. 

Лекција коју смо научили у последњих двадесет година је да дикратура и омраза служе да би се држава и народ лакше опљачкали, од привреде, руда, воде, тржишта, до људи и деце. Диктатура нам се не дешава случајно; она је добро пројектовано оружје које има за циљ да са што мање трошкова и штете окупатор узме све!

Председник Србије у складу са Бриселским споразумом јавно је позвао српске судије да положе заклетву на уставу самопроглашене репубике Косово и пред ратним злочинцем Хашимом Тачијем. Хоће ли Александар Вучић да каже да ни то није национална велеиздаја? Такву бруку и срамоту српски народ у историји није доживео

Иван Меденица је далеко од става да је представа отворена књига, јер говорећи да су српски патриотизам и музика која га оличава укаљани ратовима из деведесетих, за чије је вођење и покретање најодговорнија Србија, само демонстрира своју идеолошку затвореност, необјективност и искључивост.