Ушли смо у еру глобалне конкуренције која је ублажена потребом за сарадњом и страхом од сукоба. Главни протагонисти су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници са једне, и Кина и Русија са друге стране

Рачуница је допола тачна, а отпола цинична: зашто о трошку немачких пореских обвезника плаћати школовање лекара по 200.000 евра, када се специјалиста са искуством може довести из некакве Србије за пар хиљада евра?

Лако је критиковати старо-нову владу са стажом мањим од 100 дана, која је, како каже министар који већ дуги низ година контролише токове новца, затекла празну државну касу па се мора задуживати да народ не би помро од глади.

Прихватио си у Бриселу Француско-немачки предлог а у Охриду се обавезао да га спроведеш где у тачки 2 тог споразума стоји да ти лично као председник Србије прихваташ територијални интегритет, суверенитет и независност "Косова"

Нека нас убеде да ће укинути паралелни устав, да ће институције радити само свој посао, а да критика неће бити звата мржњом. Тада ће их сам народ изабрати, неће им требати ни преговарачки тутори, ни центри моћи споља и унутра. Само, то је мало дужи пут ˗ ко је спреман?  

Будући да пројекат ревизије историје Великог рата ипак неће донети очекиване резултате у европској историографији, могао би заживети макар делимично на српској јавној сцени, а самим тим у српској свести, па и у историографији, што да не. 

Била је ово прилика да на највећој светској позорници покажемо да смо аутономни субјект, који се у границама својих моћи принципијелно бори за себе и за своје интересе, а показало се да смо слаби и јадни, да се повијамо под сваким јачим притиском и претњама.

Највећа политичка дебата данашњице води се о „неодложној потреби“ за јединственом глобалном економијом, њеним последицама по радна места, демократију, људско благостање, културну разноликост, еколошки утицај. Прогресивисти, односно левичарски усмерени критичари глобализације сматрају да је она наметнута од стране богатих, те да није била демократски избор људи света

Било би чудо када би један дан прескочио, а да не опљунеш интелектуалце који те не сматрају божанством. Зато си праву елиту прогласио лажном, јер не пристају да твоје „живо блато“ назову „суво злато“.

Обе тврдње су у духу „јастребске реторике“ америчких конзервативаца, који знатно више воле да се позивају на идеје да у политици постоје поступци који су сами по себи „добри“ или „лоши“, као што се лепо надовезују на данас актуелну европску дилему између „штедње и развоја“ (америчка дилема гласи „повећати или смањити порезе“).