Ови данашњи родитељи немају те чудне идеје. Уместо да пропадају у земљу пред светом од срамоте што су од деце направили неандерталце, они пропадају у земљу пред децом кад не могу да им купе бесни телефон или кад не знају да уместо њих напишу састав за петицу.

Сигуран сам да је и сам руски премијер остао помало збуњен топлином дочека, тачније речено, ерупцијом емоција и одушевљења које га је дочекало када се појавио на Маракани. И та емоција нипошто није безначајан „капитал“, само ако га се жели, уме и сме адекватно уопотребити.

БРИКС, организација која представља противтежу западној хегемонији, добио је шест нових чланова. Самит ове организације у Јужној Африци завршио се одлуком да се до 2024. овај клуб земаља прошири на Саудијску Арабију, УАЕ, Етиопију, Аргентину, Египат и Иран

Хтео је да га се сви плаше да би постао бесмртна историјска легенда. Ипак, то што је бескрупулозан није било довољно да надомести то што је плитак. Сад кад види да није и не може да успе, и он се плаши. Застрашујући је постао застрашени.

Сада можемо са доста извесности закључити и шта би нас чекало да је Милошевић 5. октобра био мало упорнији, храбрији или луђи – или, пак, да га његови генерали и полицајци нису онако оставили на цедилу.

чињеница да све већи број земаља жели да се придружи БРИКС-у не може се олако схватити. Одбијање БРИКС-а да учествује у новим глобалним трговинским, посредничким или стварним ратовима, такве ратове може учинити мање вероватним

Да ли је повећање стопе била економија или политика? Ако је политика, зашто се буне када их политика не интересује. Ако није политика, већ економија, онда тражите решење у економији, али знајте економија је ипак наука.

Основна дилема након ове провале и насртаја исламистичких екстремиста је да ли ми имамо државу која је вољна и способна да се супротстави анти-уставном деловању оних политичких снага спремних да подривају суверенитет и територијални интегритет српске државе

Српска десница није реаговала поводм Вучићевог избегавања да Јасеновац квалификује као геноцид. Десници је главни циљ негирање злочина које су починили Срби, макар то, као последицу, имало и заборав усташког геноцида

Освета и саможртвовање 47 Ронина је вратила, и каснијом формалном одлуком Шогуната, поштовање имена и поседа Асано Наганорија, али и част осталим његовим самурајима – као и посао. Јер служили су „осрамоћеној“фамилији Асано, па због тога нигде нису могли да нађу посао као ратници.