Радикалне промене намена и функција Београдског сајма и ансамбла Генералштаба и Министарства одбране сматрамо у потпуности супротном јавном интересу нашег друштва у целини

Овакав начин говора о ревизији историје Другог светског рата и традицији антифашизма у Србији у својој основи има заглибљеност у превазиђени југословенски наратив из доба постојања СФРЈ

Да ли Музеј нешто губи уколико се Теслина урна достојно сахрани? Да ли црква нешто добија? Ако већ мора да се подвуче црта плусева и минуса (има ли минуса?), рекло би се да тим цивилизацијским и хришћанским чином - сви добијају.

Сада можемо са доста извесности закључити и шта би нас чекало да је Милошевић 5. октобра био мало упорнији, храбрији или луђи – или, пак, да га његови генерали и полицајци нису онако оставили на цедилу.

Велика рецесија 2008-2009, криза државних дугова у Европској унији 2009-2014, пад привредне активности широм планете 2020. године узрокован пандемијом, санкције Запада Русији 2022. и антитржишне мере против Кине, пре свега у технолошком домену (почевши од 2018), били су нека врста тестирања „невидљиве руке“ тржишта. Резултат је био поразан – тржишта су се показала неспособним за саморегулацију, а принципи слободног тржишта су погажени од оних који су их деценијама промовисали. Снажан државни надзор, са ефикаснијим регулаторним праксама и економском интервенцијом у кејнзијанском стилу, наметнуо се као најрационалније решење.

Пандемија вирусом короне је глобални изазов који доводи у питање сигурност читавог низа земаља. Ако се настави без брзог рјешења, могло би се догодити да створи посљедице успоредиве с претходним глобалним изазовима, као што су били свјетски ратови

Српски уметници и политички радници су годинама вежбали да се у име Србије извињавају и за што јесу и за што нису криви. Тако су политичари стицали епитет „демократског лидера“, а уметници добијали копродуцентске уговоре од регионалних и европских културних институција.

Према новопрокламованим правилима Европске комисије, за руског држављанина је ризично да у ЕУ уђе и са телефоном, а камоли са аутомобилом! Јер се свако преношење преко границе за личне потребе аутомобила, приколице, телефона, лаптопа, па чак и козметике, накита и тоалет папира (!) данас, према ЕК, може тумачити као извоз

Је ли збиља могуће да, колики год да је правни аналфабета, Брнабић не разуме цитиране одредбе Устава? Или ће пре бити да разуме, али да перфидно покушава да брани управо креирани преседан – да свемогућа Влада, кад год јој затреба, чак и обичном наредбом може онемогућити заседање скупштине?

Румуни очајнички траже посао и у Србији (иако је њихова земља у формалном смислу годинама ''испред'' наше на такозваном европском путу). Или, шест година након пријема у ЕУ, румунски држављани раде као надничари у Србији (иако наша држава није отпочела чак ни преговоре о чланству о ЕУ).