Наша јавна сцена постала је својеврсна „парапсихополитикопатологија“, отворено првенство у грђењу неистомишљеника, турнир без правде и правила, у коме више не постоје „црвене линије“ обзира и пристојности

 Од Срба се дакле тражи да срцем прихвате не тек било коју заставу, већ ону која је установљена против њихове воље и то са намером да буде дисконтинуитет у односу на дотадашњи идентитет Црне Горе. Заставу која је на известан начин негација њих самих! 

Они који другачије мисле „изабрали“ су да се повуку, након што су обесмишљени, исмејани, маргинализовани. Концентрацијом виртуалног капитала, и спремношћу да у датом моменту на датом месту својим приливом обесмисли све, спречава се сваки облик другачијег промишљања.

Основно је да схватимо да се овде и сада не одлучује између „Европе“ и „Косова“, него да је улог само то да ли ћемо или нећемо покушати да будемо нормална држава. Да разликујемо пријатеље и непријатеље, да препознајемо своје интересе и боримо се за њих у границама својих моћи.

И док немачке политичке, културне и друштвене елите међусобно испаљују идеолошке стреле ратујући око грејања на гас, ограничења брзине на путевима, вегетаријанских оброка, родних идентитета и родно сензитивног језика, мало ко примећује да немачко друштво само прецизно копира амерички културни рат у којем већ годинама ратују лево-либералне елите предвођене Демократском странком, с једне стране, и популистичко-конзервативне елите предвођене Републиканском странком, нарочито оним делом који подржава Трампа, с друге стране. Овај рат подупиру одговарајуће медијске групације, а његова последица је, поред осталог, раст десничарске Алтернативе за Немачку, која је постала друга најјача политичка снага Немачкој.

 А кад се само сетим, како су наш Врховник и његово Државно Климоглавство, сложно, снажно и јуначки ошинули по оном опасном Д.Ђ (14) "чије име нико не сме да помене, а сви се праве блесави"! Оно јесте да није он цепао слику нашег првог попечитеља просвете Доситеја, пардон Шарчевића, али мора мало ту да се поради на превентиви јер, с обзиром чији је мали и ко му је кум, сигурно би и он цепао министров портре, само да му је дошао шака...

Наша привреда је у так лошем стању да не може да јој се нанесе никаква додатна штета истраживањем коруптивних радњи.Српка привреда је пала на ниске гране.

Александар Вучић непрестано понавља мантру да "он никада неће признати независност 'Косова'", а при томе све чини да створи политичке околности у којима је могућа нова сеоба и прогон преосталих Срба са КиМ

Потписивање примирја између Јерменије и Азербејџана поводом Нагорно-Карабаха уз посредовање Руске Федерације показује пуну вредност међународног права којег се Азербејџан држао задњих 30 година. После три деценије Азербејџан је изашао на међународно признате границе које нико на свету не може да му оспори.

Србија је земља у којој су неистомишљеници диктатуре неолиберализма унапред осуђени као конзервативни, клерикални, рудиментирани изданци мрачног средњег века, сувишни чланови друштва који су, малтене, неспособни и неподобни за живот у савременом свету.