Незапосленост је данас нарочито велика међу младима, а они су у узрасту који је најкреативнији и када знања стечена школовањем брзо застаревају и треба одмах да се реализују у пракси, када треба да створе одличне радне навике, да се као млади самопотврде и добију самопоуздање.

Наша јавна сцена постала је својеврсна „парапсихополитикопатологија“, отворено првенство у грђењу неистомишљеника, турнир без правде и правила, у коме више не постоје „црвене линије“ обзира и пристојности

Новинар није центар новинарства, он не би смео да постоји сам за себе, он је мост који спаја вест са онима који траже вест. Уколико сви, и његови гости и његови читаоци/гледаоци буду ту само да би играли око њега и због њега, новинарство као професија губи смисао. А ако неког занима нешто друго, постоје професије колумниста, новинарски аналитичар, есејиста, критичар...

Дошли су само они, због којих ће и захваљујући којима ће, овај град вечно и да живи и постоји. Само они. А и ко би други?

Великанима треба препустити да сами процене тренутак када треба да оду. Склоност да их мало унизимо и провучемо кроз блато, зове се „ресантиман“ и спада међу горе људске и националне особине.

И док немачке политичке, културне и друштвене елите међусобно испаљују идеолошке стреле ратујући око грејања на гас, ограничења брзине на путевима, вегетаријанских оброка, родних идентитета и родно сензитивног језика, мало ко примећује да немачко друштво само прецизно копира амерички културни рат у којем већ годинама ратују лево-либералне елите предвођене Демократском странком, с једне стране, и популистичко-конзервативне елите предвођене Републиканском странком, нарочито оним делом који подржава Трампа, с друге стране. Овај рат подупиру одговарајуће медијске групације, а његова последица је, поред осталог, раст десничарске Алтернативе за Немачку, која је постала друга најјача политичка снага Немачкој.

Било би чудо када би један дан прескочио, а да не опљунеш интелектуалце који те не сматрају божанством. Зато си праву елиту прогласио лажном, јер не пристају да твоје „живо блато“ назову „суво злато“.

Горе и од самог пораза јесте ово усађивање губитничког менталитета оличеног у квазиреалистичном и оптимистичком („живот иде даље“) тону, који данас емитују селектор Антић и део тзв. конструктивних и „државотворних“ медија.

Поука за Путина је јасна - ако не отпусти Шојгуа и Герасимова и не ослони се на паметне млађе официре који су се доказали у недавним борбама, мораће да напусти рат који је постао руска несрећа

Од онога "највиши у Европи", мислим џи-ди-пи, преко "највећег скока на бизнис дјуинг листи у новијој историји", до небројених самохвала о томе како је изградио више путева за неколико година власти него сви Обреновићи, Карађорђевићи, Тито, Слоба, Коштуница и Тадић, за више од два века, и то сви заједно!