Lideri EU treba da odgovore na pitanje, šta je za njih važnije: punovredna saradnja sa Srbijom kao vodećom balkanskom državom, ili beskonačno udovoljavanje zahtevima kosovskih Albanaca? Sve do sada je EU očigledno davala prednost Prištini, ali postaje sve teže sedeti na dve stolice

Izgleda da su „prva Srbija“ i „druga Srbija“ u mnogo čemu sličnije nego što je to bilo ko ikada mogao da zamisli, a što postaje jasno tek u njihovom suočavanju sa, kako stvari stoje, izgleda najbrojnijom „trećom Srbijom“ – koju uglavnom čini većina njenog naroda.

Pravdanje napada na nenaoružanu kolonu JNA 1992. i ubijanje njenih pripadnika, fatalno podriva tezu da je masovno ubijanje nenaoružanih pripadnika bošnjačkih formacija u julu 1995. predstavljalo „genocid“ ili zločin planetarnih dimenzija.

U protekloj deceniji prljavi novac je preplavio Srbiju uz prećutnu dozvolu države, koja je lošim zakonodavstvom omogućila njegov ulazak u legalne tokove. Srbija se našla u opasnosti da postane tzv. „zarobljena država“, u kojoj kriminal podriva i kontroliše institucije.

Bilo bi interesantno povući paralelu sa nedavno održanim parlamentarnim izborima u Iraku gde je potkupljivanje glasača postalo praksa. Postavlja se pitanje koliko smo mi blizu našem obliku „irakokratije“.

Osnivači „Druge Srbije“ bili su uglavnom ugledni univerzitetski profesori, pristojni i staloženi ljudi. Danas, neki od njenih najistaknutijih predstavnika prosto se takmiče u vulgarnostima, uvredama i seksualno-verbalnom egzibicionizmu.

Pomoć koja stiže u Afriku ide ili vladajućim elitama ili njihovim poslušnicima, ili u nekim slučajevima, u zapanjujuće malim količinama, stiže do onih kojima je namenjena.

Angažovanje srspske diplomatije u trouglu sa BiH i Turskom, koja je, zna se, među prvima priznala nezavisnost Kosova, postaje sve izraženije, čak dotle da se izjava o davanju agremana novom ambasadoru BiH saopštava u Ankari.

Pošto je moralna ucena građana Srbije – da je rezolucija jedini način da speru ljagu genocida počinjenog u njihovo ime – glavni ako ne jedini argument njenih predlagača, ponavljanje osnovnih činjenica u vezi sa Srebrenicom uvek je dobrodošlo.

Možda suđenje šestorki anarhista, u situaciji kada u Srbiji ponovo divlja kriminal, i jeste izliv političke represije i znak straha režima od bilo kakvih socijalnih nemira, pa makar ih vodio i Ratibor Trivunac.