Osnivači „Druge Srbije“ bili su uglavnom ugledni univerzitetski profesori, pristojni i staloženi ljudi. Danas, neki od njenih najistaknutijih predstavnika prosto se takmiče u vulgarnostima, uvredama i seksualno-verbalnom egzibicionizmu.

Pomoć koja stiže u Afriku ide ili vladajućim elitama ili njihovim poslušnicima, ili u nekim slučajevima, u zapanjujuće malim količinama, stiže do onih kojima je namenjena.

Angažovanje srspske diplomatije u trouglu sa BiH i Turskom, koja je, zna se, među prvima priznala nezavisnost Kosova, postaje sve izraženije, čak dotle da se izjava o davanju agremana novom ambasadoru BiH saopštava u Ankari.

Pošto je moralna ucena građana Srbije – da je rezolucija jedini način da speru ljagu genocida počinjenog u njihovo ime – glavni ako ne jedini argument njenih predlagača, ponavljanje osnovnih činjenica u vezi sa Srebrenicom uvek je dobrodošlo.

Možda suđenje šestorki anarhista, u situaciji kada u Srbiji ponovo divlja kriminal, i jeste izliv političke represije i znak straha režima od bilo kakvih socijalnih nemira, pa makar ih vodio i Ratibor Trivunac.

„Prinudna uprava“ nad Bunjevcima nastupila je u jeku verbalnih napada hrvatskih nacionalista u Vojvodini na one koji ne dele osećaj pripadnosti hrvatskom narodu. U najosetljivije vreme bunjevačkim nacionalnim ustanovama oduzeta je samostalnost.

Nismo ubeđeni da će Vladimir Vukčević imati kičmu da se odupre iskušenju da u slučaju Ejupa Ganića prihvati nekakav kompromis. Zato ga moramo bez prestanka držati na oku i u punoj meri kontrolisati njegov rad.

Goran Miletić zanimljiv je prvenstveno po tome koliko mu je stalo da služi državi o kojoj,nikada nije rekao/napisao nijednu lepu reč. Smetala su mu i vekovna obeležja Srba, pa i ona koja naša nacija deli sa stotinama drugih naroda, kao što je hrišćanstvo.

Bolje je da družina bude mala, ali odabrana. Bitno je da se delegirana društvena moć bude ojačana monopolom i atmosferom nekažnjivosti. Nekažnjivost se obezbeđuje formiranjem sprege unutar koruptivne piramide u kojoj oni gore neće sankcionisati one dole.

Poslednji intervju Borisa Tadića možda nagoveštava da je on odustao čak i od te čudnovate, naknadne podrške srpskog naroda, te da ga, čini se, sada zadovoljava i aktuelna podrška nevladinog sektora.