Koštunica je tek 2008. mogao u punom smislu da razume Miloševićeve probleme, a Tadić je tek sad izgleda počeo da shvata Koštunicu. Problem je u tome što je svako od njih mislio da njegov prethodnik pogrešno igra sa strancima i da će on umeti bolje. Na istom putu nalazi se danas i Tomislav Nikolić.

Amerika je zrela za početak novog političkog poglavlja. Hoće da ponovo bude inspirisana, kao pre četrdeset godina. Setite se – ni DŽ. F. K, niti njegova braća nisu bili levičari. Bili su realisti, ali u isto vreme i idealisti.

Brojne kritike na račun bugarskih političara i stranaka gotovo neprekidno stižu kako od briselske birokratije, tako i od razočaranih građana. Stiče se utisak da su političke i ekonomske reforme samo „okrznule“ okoštalu, korumpiranu i kriminalizovanu državnu strukturu.

Predsednik Nikola Sarkozi konstatovao da je kriza štampanih medija dostigla zabrinjavajuće razmere i da je to štetno za naciju, pa je podržao mere za ublažavanje krize koje će francusku državu koštati po 200 miliona evra godišnje u naredne tri godine.

Možda će američkim konzervativcima Čerčilovo progonstvo pomoći da se ponesu sa nepravdama koje nosi Obamina administracija. Mogu čak da donesu odluku da prvi čin novog republikanskog predsednika bude vraćanje Čerčilove biste u Ovalni kabinet, kao simbol njegovog najnovijeg povratka.

Još 2006. godine Odbor UN za borbu protiv rasne diskriminacije je naglasio da je uznemiren položajem Rusina u Ukrajini i preporučio zvaničnom Kijevu “da razmotri pitanje priznavanja Rusina kao posebne nacionalne manjine”.

„Problem sa bugarskim organizovanim kriminalom je u tome što je previše dobro organizovan“. Ovim rečima je bivši američki ambasador u Sofiji ukazao na povezanost bivše Državne bezbednosti i glavnih vođa „ekonomskih grupa“, čija zavidna imovina izaziva čuđenje zapadnih stručnjaka.

Primanje Balkana u Uniju je bilo i biće primarno vođeno političkim motivima. To važi ne samo za Bugarsku i Rumuniju, nego i za Grčku tokom sedamdesetih. Zato mislim da će proces na kraju obuhvatiti i Bosnu i Kosovo.

Kušnerova ljubav prema Albancima očigledno ne jenjava, a „kosovska vlada“ je prema Kušneru veoma velikodušna. Uostalom, novac nije teško zarađen, a i ima ga dovoljno. Putevi novca su plemenitom Kušneru dobro znani: unovčeni organi srpskih nesrećnika.