Rezultati Tomson Rojtersa pokazuju ne samo “užasavajuću“ ekspanziju kineske nauke, nego i snažnu produkciju Brazila, znatno sporiji rast Indije i relativni pad Rusije. Kina je uveliko nadmašila sve druge države, sa 64-strukim povećanjem naučnih radova.

Govoreći o lekcijama iz Somalije, koje je bilo „nažalost suviše kasno“ primeniti na Haitiju, jedan analitičar je opisao: „U oba slučaja, SAD su dugo podržavale despotske režime i pasivno posmatrale kada bi oni naposletku propadali."

Izraelske vlasti obustavile su izdavanje radnih dozvola saradnicima NVO poput Save the Children, Oxfam ili Lekari bez granica. Ali nisu samo strane NVO pred rastućim problemima. Sličan pritisak trpe i neke izraelske asocijacije.

Ono što su sudija Roberts i njegova većina u Vrhovnom sudu SAD učinili jeste da su oborili vekovnu demokratsku tradiciju SAD time što su dali ustavno pravo korporacijama da koriste svoje ogromne izvore da se biraju kandidati koje su one same već odabrale.

Užasni događaji na Haitiju rezultat su neizbežnih prirodnih sila. Zemljotresi nisu nešto što može biti predupređeno. Ono što se može preduprediti jesu ogromne posledice koje zemljotresi mogu imati na ljude koji su njima pogođeni.

Haiti je prava žrtva zapadne hegemonije. Zemlja koja pati više od dvesta godina i predstavlja pravi primer američkih igara oko ekonomskih interesa. Čak se i priroda urotila protiv stanovnika Haitija koji nisu sklopili pakt sa đavolom.

Svetska politika je pitanje moći. Dok ta sila ubija naše zemlje, i Srbiju, politika dobija izdajnike koji se predstavljaju kao realisti, a svi ostali su, navodno, idioti i romantičari. Postoji ipak nada, koja i čini smisao postojanja, da je ta sila privremena.

Od okončanja hladnog rata odnosi Zapada sa Rusijom liče na sretanje dve tektonske ploče, pri čemu je jedna pod sve većim pritiskom druge. Konflikt u Gruziji 2008. predstavljao je „tremor“ koji je nagovestio snažan otpor kretanju „zapadne ploče“ ka istoku.

Ilegalnost dovodi do toga da su ovi građani-nomadi objekt ucena i eksploatacije. Nemaju nikakva prava, ali njihov posao i usluge su funkcionalno neophodni, naravno za opstanak njih i njihovih porodica, ali i za opstanak zapadnih društava.

Naš narod dobro zna i to da Srbija ne može da isforsira povlačenje priznanja nezavisnog Kosmeta od vodećih zemalja EU i uopšte Zapada. Tolikom grandomanijom zanosi se malo ko među Srbima, čak i kad je ubeđen da pripada jednom „velikom narodu“.