Odluka Saveta EU (9. decembra) za građane ne znači ništa, za stranke mnogo. Status kandidata je za Srbiju bitan minimalno do nimalo. U Srbiji opada podrška EU zato što EU danas, uzdrmana unutrašnjom krizom, nije ona od pre nekoliko godina.

Globalna kriza je izjednačila početne pozicije država u etapi postkriznog razvoja, lišivši grupu vodećih zemalja značajnog dela nagomilanih prednosti.

Najveća prepreka Srbiji bi mogla da bude najnovija interpretacija holandskog ministra inostranih poslova Maksima Ferhagena o tome kada bi države članice EU trebalo da diskutuju o „mišljenju“ Evropske komisije.

Nakon više meseci intenzivnih pregovora, izgleda da je zaključen veliki energetski dogovor između Rusije, Turske i Azerbejdžana. Moskva i Ankara našle su način da kroz saradnju u energetici ojačaju strateški savez između dve Evro-azijske sile.

Ono što Evropa predstavlja je ne toliko sirova snaga, koliko snaga jedne ideje - ideje evropskog sna. Za internacionaliste širom sveta, za one koji veruju u mnogo dublju saradnju među narodima, EU je svetionik nade.

Ali najgore od svega je da ne postoji stranka ni u vlasti ni u opoziciji kojoj je stalo do slobode njenih podanika, ovaj, građana, dok, kao što ste pročitali, u UK postoje. Ipak postoji nada da javnost i građani još poseduju slobodarski duh.

Obiman dnevni red pregovora i paket dokumenata pripremanih za potpisivanje govori o tome da prvi put u toku dve decenije Ukrajina i Rusija realno izlaze na nivo strateškog partnerstva i posebnih poverljivih odnosa.

Možda je došlo vreme za otvoren razgovor. Onakav kakav nam naše vlade nisu pružile. Kolege Evropljani, nismo mi Nemci, ti koji se okreću od Evrope, već ste vi, ti koji se nikada u potpunosti nisu okrenuli ka njoj.

Sada je nastupio trenutak da Grčka treba da odluči o svojoj sudbini: može li da postane funkcionalna država, sposobna za život u okviru sopstvenih mogućnosti, ili će ostati nefunkcionalna? Ovo drugo bi imalo potencijalno katastrofalne posledice po šesnaestočlanu evrozonu, a i šire.

Bilo kako bilo, dok god ne postoji „idealna“ opcija, mi kao građani moramo biti svesni da smo jednostavno prinuđeni da biramo između postojećih alternativa, kakve god da su, te da nemamo prava da „zabadamo glavu u pesak“ zbog takvog stanja u kome smo se našli.