Ove aktivnosti nemaju direktne veze sa gatkama. Ali imaju veze sa oblikovanjem svesti naroda. Ili – sa spinovanjem. Postavljam pitanje: Koja je razlika između zaluđivanja naroda raznim prorocima i spinovanja? I ima li razlike, osim u tehnologiji sprovođenja?

Gde je osnov da se govori ili piše o „Sporazumu iz Rambujea“? Da li je neko mogao da potpiše kapitulaciju i saglasnost za okupaciju? Srpsko-jugoslovenska delegacija u Rambujeu i Parizu to nije učinila.

Posle prvog udara velike svetske krize, zatim ostalih kriza sa kojima se sama EU suočava i sve odlučnijeg uplitanja Turske u balkanske prilike, politika „EU nema alternativu“ odaje utisak utopijske više nego ikad.

Homen kaže da Šarići prete nekim našim političarima. A što im prete, ako nisu bili umešani u neke zajedničke aktivnosti. Još davno mi je jedan Amerikanac rekao: "Nema ništa od vas, jer se sve odlučuje u Surčinu, odatle vam se vodi država".

Apel Tadića, koji sada pokušava da vrati skriveni novac u zemlju, ima smisla i opravdanja. Šta će se desiti, za sada nije poznato, ali kako god se završila ova epizoda, ostaje činjenica da je za Srbiju došlo stvarno "poslednje vreme" kada je Tadić počeo da glumi Putina.

U Gracu je g. Tadić odlučio da objasni EU šta je njena sopstvena suština. Ukratko, ako Srbija ne dobije kandidaturu za članstvo do kraja ove godine ili najdalje početkom sledeće, EU će izgubiti svoju suštinu. Suština EU je , dakle, pohranjena kod g. Tadića.

Zemlja je potpuno tajkunizovana, kolonizovana, rasprodata strancima, bankrotizovana, prezadužena, ekonomski ruinirana, bezposlena, korumpirovana, izprostituisana i na kraju krajeva teritorijalno-fizički osakaćena.

Ono najvažnije, što uvek mora da ima na umu rukovodilac na bilo kom nivou: on snosi odgovornost koju ne može ni na koga da prebaci i opusti se. Nikada se ne smeju zatvarati oči pred rešenjima problema i misliti da će dragi Bog zažmuriti na jedno oko.

Belorusija je pod Lukašenkom, sasvim neočekivano sa stanovišta neoliberalnih ekonomskih dogmi, krenula u drugom pravcu. U Belorusiji je 2008. BDP po glavi stanovnika dostigao 11.000 dolara (prema kupovnoj moći), što je barem upola više nego u Srbiji.

Dom lordova bi mogao postati neka vrsta američkog Senata u britanskom ustavnom sistemu. Stvari zavise od intenziteta aktuelne reforme koja ide u pravcu lagane demokratizacije Doma lordova i stidljive federalizacije države.