Jer kad Bojan Pajtić kaže da će skupština u sredu usvojiti, bez da se to nalazi na dnevnom redu, a niti jedan od poslanika ne zna sadržinu Deklaracije, onda je sasvim izvesno da će se ovih dana u Banovini mnogo kafe i kisele popiti, u cilju sastavljanja što deklarativnije deklaracije u cilju izazivanja pokrajinske i republičke sikiracije.

Činjenica je da u „demokratskom sistemu“ vlada umanji svoje neposredno prisustvo na medijskom prostoru, ali privatizovana sredstva masovnog informisanja, pogotovo elektronska, uglavnom dospevaju u ruke mondijalistički nastrojenih stranih medijskih magnata ili domaćih krugova.

Precenjivanje vojske je izazvalo uznemirenost u vezi sa upotrebom sile, a pošto su za to i drugi znali, postojala je opasnost da se oslabi i američka bezbednost. Prava snaga Amerike, veća od njene vojne i ekonomske moći, njena „meka sila“, njen moralni autoritet, takođe je oslabljen.

Ovde je bilo puno sudbinskih momenata i prelomnih trenutaka, a Srbija je ipak nekako preživela sve njih, nije doživela propast koja se prognozirala. I to bez ijednog prijatelja sa zapada, koji nikada i nisu bili brojni.

Lojd Veber je shvatio da je nacionalna čast u pitanju, te da je zemlji potreban kvalitetan ljudski materijal spreman da na podijumu ostavi krv, suze i znoj. Sa čuvenim propagandnim sloganom iz Prvog svetskog rata „Potreban si svojoj zemlji!“ pozvao je britanske muzičare da „poginu“ na sceni za svoju domovinu.

Tri titanske promene prevrnuće islamski svet: snižavanje cene rada na Zapadu, koje će zahtevati begstvo miliona imigranata; rast cena životnih namirnica, koji će dovesti do gladi na Istoku, i odumiranje svetovne države u islamskom svetu.

Verovanje u “Arapsko proleće“ pomoglo je da se uobliči i politika Evrope i Amerike u tom regionu i čitavom svetu. Ako se pokaže da su pretpostavke bile nedovoljne, ili čak pogrešne, onda će nastati kako regionalne, tako i globalne posledice.

Kriza. Čarobna reč našeg vremena. Došla je niotkuda, poremetila vrtoglave krivulje rasta i saplela „gospodu sa brda“ na korak od obećavanog i mukotrpno građenog „boljeg sutra“. I stoga se alpski forum odvija u donekle turobnoj atmosferi.

Četvrtina građana Rusije nije u stanju da iznese ocenu o događajima 1991. godine. Relativna većina (41 odsto) smatra da je to prosto bila jedna epizoda borbe za vlast. Svaki četvrti ispitanik (25 odsto) smatra da je to bio tragičan događaj.

Libijsko iskustvo je izuzetno važno zbog toga, što je u početku bilo predviđeno da se Sirija i Libija napadnu istovremeno. Nisu uspeli, ali niko na svetu nije hteo da zaštiti Gadafija – svi su poverovali televiziji!