Problem je što je, u nekom trenutku, postalo jasno da se za efektivno vođenje imperijalne politike „ocrnjeni socijalizam“ ipak mora zameniti „još nečim“ – i za tu ulogu, nimalo naivno, izabran je pojam demokratije.

Trpeo sam pritisak od svojih savetnika: zašto se mešaš oko Kosova? Pa da se nismo umešali, nikad ne bismo završili posao. Išao sam u Kosovsku Mitrovicu da se suočim sa gnevom naroda. Nisam se skrivao iza bilo koga, nikakvu opoziciju nisam izigravao.

Nije bilo pitanja iz političkog i javnog života a da ga se Nikola Milošević nije smeo dotaći, dobro izanalizirati i predstaviti javnosti u punom svetlu. Ta crta ga je krasila do kraja života. Posebnu hrabrost ispoljio je u kritici boljševičke teorije i prakse.

Možda je u pitanju navika. Možda zavisnost. Ili nostalgija za imperijalnim danima minulih dana. Štagod da je razlog, Britanija je definitivno preokupirana ratovima u inostranstvu

Oslobađajuća presuda generalima i Haradinaju potpuno je ogolila svrhu Tribunala u Hagu, koji je sada jasno pokazao da je ustanovljen da bi ozakonio srpsku krivicu u ratovima iz 90-ih a Srbe stavio u status nacije-parije.

Sve u svemu, u najnovijoj srpskoj izvedbi Beketove drame, italijanski Godo je uspeo da naplati čak i svoje kratko prisustvo, dok su domaći Vladimiri i Estragoni zaustavili proizvodnju starih modela, uklonili staru opremu i ispraznili fabričke pogone. Sada sledi čekanje.

Pišući o sebi, Tirke je zapravo pisao o nama: nema bolje slike naše megalomanije od one njegove parabole o Srbima koji šta god da grade – u jednom delu predvide operu s liftom za dovođenje velikih životinja na scenu.

U Moskvi je veoma malo analitičara koji smatraju da će se kandidovati i Medvdev i Putin. To bi, kako se ocenjuje, bacilo ružnu senku i na jednog i na drugog političara i čak možda dalo šanse nekom trećem da se umeša u predsedničku trku. A takvih kandidata će svakako biti.

Đilas je umro tri mjeseca prije zločina u Srebrenici. Dakle, predvidio je zločin. Gledajući učinke jakih riječi, s jedne srane, i Đilasova predviđanja, s druge, izgleda da je vrijeme na Đilasovoj strani, a ne na strani Galbrajta, briselskih emisara i zapadnih “eksperata” za Balkan.

A onda je u zemlju izobilja zakucala zlosutna finansijska kriza. I prvo smo saznali da su izvesne zemlje EU, uz pomoće Svetske banke i MMF, izdvojile 7,5 milijardi evra finansijske pomoći Letoniji, kako bi ovu zemlju promenjivog vremena i dobrih vesti spasile od bankrotstva.