Neki ruski političari, s obzirom na bliskoistočne arapske proletnje proteste, počeli su ozbiljno da istražuju problem slabe socijalne pokretljivosti u Rusiji. 

A jedino su umovi sa istančanim smislom za mučenje bili u stanju da jednog od najistaknutijih srbomrzaca na Balkanu postave za našeg glavnog nadzornika na putu ka EU. Kako je vreme prolazilo, tako je i g. Kacin napredovao. Bivao je ministar u nekoliko navrata, zatim je stigao i u EU, u kojoj je poslanik već više godina.

Njujork tajms je konstatovao da Rusija dobija diplomatske bitke, a u centralnoj Aziji počela je i „zavrtanje ruke“ Amerikancima i to u najosjetljivoj geografskoj tački – u Kirgistanu, jedinom pouzdanom putu snabdijevanja savezničkih trupa u Avganistanu.

Istina, niko u Srbiji, tada nije ni znao ni čuo za Darka Šarića, ali očito da su „žuti“, od kojih je većina esencija i oličenje poštenja (pitajte u CZ-u, recimo), osim vervatno novog ton majstora prvog potpredsednika, i večitog direktora policije Milorada Veljovića, ali ko zna on zna, a ko ne zna?

Činjenica je da u „demokratskom sistemu“ vlada umanji svoje neposredno prisustvo na medijskom prostoru, ali privatizovana sredstva masovnog informisanja, pogotovo elektronska, uglavnom dospevaju u ruke mondijalistički nastrojenih stranih medijskih magnata ili domaćih krugova.

Zapadni mediji jednostrano izveštavaju o sukobima u Siriji i navode podatke o ogromnim civilnim žrtvama, kao i o navodnoj činjenici da su pripadnike sirijskih snaga ubile njihove kolege jer nisu hteli da pucaju na narod(!)

Nova vlast je ispoljila neverovatnu brzinu i lakoću u uobličavanju svega što je prethodna parafirala sa obrazloženjem da sve što je parafirano predstavlja međunarodni ugovor. 

Lojd Veber je shvatio da je nacionalna čast u pitanju, te da je zemlji potreban kvalitetan ljudski materijal spreman da na podijumu ostavi krv, suze i znoj. Sa čuvenim propagandnim sloganom iz Prvog svetskog rata „Potreban si svojoj zemlji!“ pozvao je britanske muzičare da „poginu“ na sceni za svoju domovinu.

Prema zvaničnim izveštajima Stejt departmenta, OVK je bila na listi terorističkih organizacija. Međutim, nakon ''iznenadnog'' Holbrukovog susreta sa čelnicima OVK, sredinom 1998. godine, ona postaje oslobodilački pokret.

To je najveći izazov pred kojim se i danas nalazi ne samo premijer ove zemlje, zato on mora pre svega da shvati da ga njegov položaj uslovljava i njegovo ponašanje koje se ne može svoditi na neubedljivo i često neduhovito „šarmiranje“ naše javnosti.