O tome da su Nemci, makar u sferi duševnog rasterećenja, među najvećim profiterima medijske satanizacije Srba, podsetila me je jedna knjiga. U pitanju je „Istorija Srbije od 19. do 21. veka“, nemačkog istoričara, profesora na Berlinskom univerzitetu, Holma Zundhausena.

Četiri godine od susreta sa Gadafijem, Nikola Sarkozi se u Bengaziju srdačno uhvatio za ruke sa Dejvidom Kameronom i predsednikom libijskog Prelaznog nacionalnog saveta, uz komentar da u Libiji ima “još posla”. Zapadne i francuske kompanije se sada spremaju.

Konačno mi je pao kamen sa srca, i konačno je prekunuta ova agonija. Srbija će konačno moći da se okrene sebi i Evropskoj uniji i svom napretku.

 (Amon Ra, 19. april 2013 17:23)

Ne glasaju za Čedu samo oni koji su antisrpski isprogramirani, koji žive u kominternovskom uverenju, preobučenom u novo mondijalističko ruho, da su Srbi „zao“, „hegemonistički narod“, dok „napaćeni narodi“ oko njega, šta god da rade, apriori postupaju ispravno! Za LDP iz inata glasaju i mnogi kojima se sve smučilo.

Građanski rat u Libiji još nije završen, a Francuzi i Britanci već počeli da pregovaraju sa tzv. Nacionalnim Prelaznim savjetom o dodjeli koncesija za eksploataciju najbolje i najkvalitetnije sirove nafte. Neko je nestrpljiv?

Na domaćem planu poslednja faza briselskih pregovora je korespondirala sa najavom Bojana Pajtića da će Skupština AP Vojvodine usvojiti Deklaraciju o zaštiti ustavnih i zakonskih prava AP Vojvodine. Razni faktori su izneli oprečna mišljenja.

Svako ko je naručivao taksi, zna da ga iz centrale prvo preslišaju o tome gde bi on to da ide. Ne pitaju oni divana radi, već da vide da li im se sviđa ono što imate da kažete. „Od Slavije do Kalemegdana? Žao nam je, nema slobodnih vozila, nazovite kasnije“, saopštiće vam.

Američka vlada je iskoristila 9/11 kao osnovu za beskrajne ratove koji su iscrpili resurse zemlje i uništili njen ugled. Amerikanci su u obavezi da pričaju o 9/11 kao muslimanskom terorističkom napadu.

U svemu je ipak najbizarnije to što, kako na startu, tako i tokom dugog i neizvesnog evropskog putovanja, izostaju ozbiljne javne debate šta se konkretno dobija, a šta gubi uključivanjem u EU. Umesto toga, sistematski se širi maglovita vizija o tome kako ćemo ispunjavajući evropske uslove "svaki dan u svakom pogledu sve više napredovati".

Njujork tajms je konstatovao da Rusija dobija diplomatske bitke, a u centralnoj Aziji počela je i „zavrtanje ruke“ Amerikancima i to u najosjetljivoj geografskoj tački – u Kirgistanu, jedinom pouzdanom putu snabdijevanja savezničkih trupa u Avganistanu.