Lukašenko je shvatio da bez Rusije nema kud – beloruska privreda je zavisna od ruskog tržišta i beneficiranih cena energenata, nivo integracija sa Rusijom je toliki da bi cena daljeg sukoba bila ogromna. Sve dosadašnje izbore Lukašenko je dobijao igrajući baš na „rusku kartu“.

Kada su mi naručili taj izveštaj u Savetu Evrope, nisam bio oduševljen, ali sam ga uradio što savesnije moguće. Sada je na nadležnim vlastima da rasvetle ceo slučaj. 

Nijedan predsednik ne može sebi priuštiti da prizna da je Amerika u opadanju, makar u odnosu na druge sile. Ali Obama može da pokuša da iskoristi percepciju opadanja američke moći da bi pogurao svoj politički program.

Neke zemlje koje su bojkotovale imaju probleme sa sopstvenim disidentima. Domaća javnost koja lako plane i lako zaboravi možda nedovoljno uočava da u ovom slučaju Srbija nije bila jedina kojoj je bio kalkulator pred očima.

Agencije RiF i RBC objavile su pre nekoliko meseci podatak da su etnički Rusi u Moskvi – nacionalna manjina. Od oko 12,5 miliona žitelja prestonice, samo 31 odsto su Rusi.

Perverzno je ali prija sluhu moćnih: od poraženog se očekuje da sladostrasno uživa u svojim gubicima i padu, da ih obnaroduje kao uspeh i neprestano pruža nove dokaze o dobro naučenoj lekciji.

Posle inficiranja raznim sredstvima, žrtve su bile ubijane u različitim stadijumima bolesti, s tim da su "autopsije" često vršene na živim i svesnim ljudima.

Za razliku od Irana, Turska se na prihvatljiv i nenametljiv način „ulaguje“ arapskom javnom mnjenju, podstiče modernizaciju Bliskog istoka i ohrabruje njegovo kulturno povezivanje sa Zapadom.

Sada svi gledaju šta će uraditi car pošto je neposlušnika smestio u britanski zatvor. Pitanje je kako anestezirati novinare i svetsko javno mnjenje i istovremeno sprečiti buduće ispade lucidnih pojedinaca.

Mogli bismo da kažemo da Nobelova nagrada za mir ne bi trebalo da bude uručena istaknutom disidentu, zatvorenom piscu i braniocu demokratije, Liu Sibau, već Komunističkoj partiji Kine.