Ono što je izgledalo da će biti ekumenska i solidarna Paskva, otišlo je ka napetim scenama i neredu. Neki italijanski i strani vernici su odlučili da zbog ovoga ne uđu u baziliku.

Najbolnije je to što u ovom trenutku EU nema neoborive argumente o prednostima jedinstva. EU stalno tvrdi da će njen raspad dovesti do dramatičnog pada blagostanja u svim članicama. Ali, još uvek čekamo nekog od premijera koji bi bio u stanju da to neoborivo i dokaže.

Na Severnom Kavkazu, opaža se visok stepen netrpeljivosti žitelja muslimana prema pripadnicima drugih religija, u najvećoj meri prema hrišćanima.

Relativno brzo se ustanovilo da je za vidljivo povećan broj „azilanata“ u septembru više kriva Nemačka nego balkanske zemlje. Naime, nemački Savezni ustavni sud doneo je 18. jula odluku o povećanju socijalnih primanja za podnosioce zahteva za azil.

Za eu-skeptike ova pomalo zlurada pa i cinična izjava je dobrodošla, ali ne i za Brisel i Berlin, glavne protagoniste očuvanja i jačanja političke, ekonomske i bezbednosne tvorevine najvećeg broja evropskih država. No, uslediće, uveren sam, nove izjave „udvaranja“ istoj toj EU.

Pita li se iko: ako se tzv. republika Kosovo predstavlja nezavisnom, i to bez nadgledanja i kontrole primene međunarodnih standarda, od strane bilo koje međunarodne organizacije, zbog čega za nju kao takvu, lobira premijer jedne njoj susedne zemlje? Od kad je to dozvoljeno u međunarodnim odnosima?

Da li će ova stranka unutrašnju krizu posle izgubljenih izbora da rešava kozmetičkim kadrovskim promenama na vrhu stranke ili katarzom? Najozbiljniji pretedent za tron, gradonaćelnik Beograda ne nudi ništa novo sem menadžerskih sposobnosti i naglašenog makijavelizma i populizma.

Strateško partnerstvo ne bi imalo smisla bilo sa kojom zemljom koja je priznala nezavisnost KIM dok ta zemlja ne bi povukla odluku o priznavanju. Nije poznato široj javnosti da je neko od zvaničnika iz predhodne vlasti tražio od bilo koga stranog sagpovornika povlačenje odluke o priznaju nezavisnosti.

Za razliku od Elektre, kneginja Jelisaveta se nikome ne sveti, ona ne pokazuje nimalo mržnje, nimalo prezira prema svojim progoniteljima i progoniteljima svog oca. 

Američka težnja ka svetskoj hegemoniji vodi svet prema Trećem svetskom ratu. Cezar Obama je uvukao SAD u rat sa Libijom, a da čak nije ni tražio odobrenje Kongresa. Rastuća oholost Vašingtona može dovesti do fatalne greške.