Glavni dobitnik je Merkel, sa ponovo ohrabrenom Nemačkom koju ona predvodi. Da, Nemci će gunđati usled finansijskog opterećenja zbog svojih rasipničkih srodnika tamo na jugu, ali – uz veću finansijsku odgovornost sledi i veća moć.

Rusija nije toliko bila ljuta radi sebe same, ali jeste radi  nas. Rusija tada, pre tri godine nije mogla da utiče na Tadića i njegove savetnike, koji su se kleli u politiku “i Evropa i Kosovo“, i to je razumljivo, jer nam je verovala, ali je Dačić mogao, morao i trebao uticati.

Fašizam i komunizam, dva velika pokreta nastala iz I svetskog rata, i koji će dve decenije kasnije izazvati i II svetski rat, jedva da su imali korena u španskom društvu u toku godina Republike, i nisu dostigli stvarnu i bitnu ulogu sve dok nije otpočeo Građanski rat.

Paradigma političkog delovanja, i ove Vlade kao i prethodnih, je takva da je ona gotovo i na nivou teorije isključivala bilo kakvu drugu mogućnost osim potpisivanja ovakvog ''sporazuma''. Srpska politička elita u svojoj dubokoj nesposobnosti, vezala je pitanje sopstvenog legitimiteta za pitanje pridruživanja Evropskoj uniji.

Da li neko iz opštine Kosovska Mitrovica oseća odgovornost prema porodicama nastradalih, da li će se bar neko u ime opštine izvinuti, ako već ne mogu da im daju materijalnu satisfakciju? Dokle će ljudi stradati dok se mi smislimo i odlučimo da im pomognemo?

Problem je i neskriveno ispoljavanje klerofobije – odbojnosti prema sveštenstvu i crkvi. Oni koji pričaju o pravima seksualnih i drugih manjina, dopuštaju sebi da o crkvi, sveštenstvu, vernicima, kažu bilo šta.

Američka štampa konstatuje da sama po sebi, ta činjenica, odnosno ponovni dolazak Putina u Kremlj, ne mora biti negativna, jer je Putin, kako se ističe, ,,dao saglasnost’’ Medvedevu za resetovanje odnosa sa Amerikom.

Jasno je da Bojan Pajtić ima već uigranu postavu ovakvih političkih analitičara i teoretičara vojvođanske autonomije koji će braniti njegovu borbu za poštovanje ustavne pozicije Vojvodine, bez obzira što se ona sada oslanja na odbranu prirodnog i istorijskog prava građana Vojvodine na autonomiju. 

Kao što opstrukcije nema u republičkom parlamentu, kao što je nije bilo u voždovačkoj Skupštini, tako je nema ni u gradskom parlamentu. Radi se o ukazivanju na sistematsko kršenje zakona koje se odvija od strane predstavnika vlasti, i koje je počelo odmah nakon izbora.