Politička javnost u Republici Srpskoj, kako vidimo, ne prihvata diktat, prinudu i politiku svršenog čina, ma od koga i ma u čije ime dolazila. Takvi oblici komuniciranja vraćaju nas u XIX vek i potpuno su neprimereni vremenu u kome živimo.

Što se tiče odnosa u našem Državnom vrhu, jasno je da se oni nikada ne mogu toliko zaoštriti da trijumviri počnu da se međusobno obračunavaju i u te sukobe uvuku i svoje pristalice. S druge strane, očigledno je i da nisu u nekoj preteranoj ljubavi i slozi. 

Slučajno ili ne, ispostavilo se da je sve ono što je u programu otvaranja Univerzijade bilo podvučeno kao „studentsko“ i „volontersko“ proteklo besprekorno, uz izvanredno mnogo šarma i pozitivne energije.

Jedna od glavnih okosnica kampanje predvodnika cele jedne Nove generacije u DS bilo je zalaganje da stranku menja članstvo, a ne funkcioneri. "Ljudi su glavni resurs i najveći kapital DS, naročito mladi, stručni, školovani i obrazovani. Njima se ne može komandovati iz centra, oni nisu spremni da slušaju direktive.

Očigledno je da se ova grupacija privrednika-političara ne bavi samo ekonomskim problemima već su oni i odlučujući faktor u donošenju političkih odluka: sastavljanju postizbornih koalicija, određivanju povoljnog trenutka za održavanje izbora, finansiranju stranaka i kontroli medija.

Kako možemo da se ljutimo na Haški sud što je oslobodio Gotovinu i Haradinaja koji su odgovorni za stradanje naših sunarodnika, kada mi trpamo u zatvore i osuđujemo vlastite građane koji su branili sopstveno dostojanstvo, imovinu i integritet.

Nije li naivno verovanje da će prosečan srpski glasač progutati vize umesto hleba i Tomislava Nikolića u evropskom ruhu? Izgleda da nije – teško pamtimo, lako zaboravljamo, sužene su nam mogućnosti, a i ovde se brzo smrkava. 

Kaže vicepremijer – u krizi smo zbog Kosova. Mnogo se, kaže, kralo. Svakakve malverzacije i šta ti ga ja znam, i sada plaćamo ceh loše kosovske politike. Za koju nije odgovoran on, kao bivši radikal. Nije ni Tadić, kako jadan da se snađe s onim lopužama.

Možda je Jeremić zaslužio "dopunsku nastavu" kod Tadića. Ali je i Tadić zaslužio da mu neko održi predavanje. Na temu – kako se nešto demantuje. Tu nam predsednik malo kuburi sa teorijskim poznavanjem materije. A i praktičnim.

Ukoliko ne dođe do sporazuma, pretpostavljam da je status kvo najbolje rešenje za sad, uz pojačanje zaštitnih mera i nadzor i garancije i kontrolu od strane međunarodne zajednice. Uz to, potrebna je široka rasprava, a ne razgovori u četiri oka, možda jedna konferencija o Kosovu.