Vučić je u emisiji “Utisak nedelje” rekao da su lica koja su razbijala kutije u Kosovskoj Mitrovici poznata celom svetu, ali je ipak i pored svih ovih navoda i dokaza optužio pripadnike takozvane “katakombne crkve”, kako on kaže.

Čak i ono što nam se povremeno, preko medija naklonjenih vlastima, servira kao trijumf, u stvari je najčešće beznačajan napredak, od kojeg nikakvu suštinsku korist nećemo imati. Posle takvih 20 godina, ova zemlja je gladna uspeha. Ova nacija pati za pobedama. Ovom narodu smučila su se posrtanja.

Čini mi se da je i ova, delimično fabrikovana, a još više remontovana vlada prepuna nebitnih, nevažnih i nepoznatih ljudi u svom pozivu, uz nekoliko imena koja svedoče da gluposti i pohlepa nisu uvek prepreka do profesije. 

I nadaću se. Uporno i tvrdoglavo. Sve dok ne čujem nekog Roma/Cigu/DŽipsija da kaže: "Transparentno ću da devastiram, ionako sam vulnerabilan. Sin neće da aplicira za školu klavira, nego po difoltu svira trubu". Kad to doživim, biću mrtav čovek.

U svakom slučaju, “Kosovsko pitanje u fudbalu” pruža dosta osnova za zebnju, jer je osnovno je pitanje: koja je svrha ovih razgovora sa Fudbalskim savezom Kosova i šta na njima uopšte treba da se “odlučuje” kad je statut UEFA nedvosmislen, a Kosovo nije u Ujedinjenim nacijama?

I sve bi, naravno, bilo već viđeno, normalno, obično i logično, a svako dodatno pitanje suvišno, da se ne radi o zakonu koji se bavi novcem, i to ne bilo čijim, već onom koji pripada građanima Srbije. A kada je o novcu reč, godine opasnog življenja su nas naučile da s tom stvari treba biti oprezan.

Zaključili su da se Srbija nalazi u vazalnom položaju kao u Miloševo doba i odlučili da vode neku modernu verziju lukave Miloševe politike. Ova politika mogla bi da podrazumeva pokoravanje Imperiji, ali istovremeno ekonomsko, vojno i demografsko jačanje.

Smeo bih se zakleti da će, na simboličkom nivou, prvi pokazatelj tog antisrpskog kulturnog kolonijalizma biti sistematsko proterivanje ćirilice.

Šta je preostalo od onog evropskog plana za ostvarenje ujedinjene Evrope jednakih partnera – sa spaljenim torzom Grčke na repu, lešom Irske na čelu, i sirotom starom spepeljenom Portugalijom u sredini? A na krmi uvek stoji nasmešena Nemačka.