Ugledni britanski list ispoljava zabrinutost. Jer, ,,ponovno stvaranje Sovjetskog Saveza’’ može da stavi krst na geopolitičke planove zapada da definitivno uključi Rusiju i bivše sovjetske republike u areal svoje civilizacije.

Koje god da ste vere i imena, pokažite da ne postoji ni desno, ni levo, ni crno, ni belo, nego samo sitost ili glad, zdravlje ili bolest, obest ili žrtva, bezobzirnost ili solidarnost, strah, ili sloboda.  

Pristojnost komentara, naravno, nikako nije smela ići nauštrb otvorenosti; i tu smo iskopirali ono što je, verujem, zaštitni znak NSPM-a – da cveta što više komentatorskih cvetova. Posebno su nam bile drage posete neistomišljenika, bilo s koje strane da su dolazili.

Glavni dobitnik je Merkel, sa ponovo ohrabrenom Nemačkom koju ona predvodi. Da, Nemci će gunđati usled finansijskog opterećenja zbog svojih rasipničkih srodnika tamo na jugu, ali – uz veću finansijsku odgovornost sledi i veća moć.

Prvi značajniji oblici političke dezorijentisanosti u JNA počeli su da se ispoljavaju nakon smrti Josipa Broza Tita. TV reportaža o poseti generala Nikole Ljubičića predsedniku Titu u ljubljanskom medicinskom centru, nakon pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja obišla je svet.

Kada se ocenjuje današnjica, onda se zaključuje kako, za razliku od nekad „nema dostojanstva“ – iako danas nijedno dete ne mora da sluša priče iz predsednikovog detinjstva i peva pesmice o njemu, „nema slobode“ – mada niko zbog ispričanog vica ne završava na prinudnom letovanju. 

Fašizam i komunizam, dva velika pokreta nastala iz I svetskog rata, i koji će dve decenije kasnije izazvati i II svetski rat, jedva da su imali korena u španskom društvu u toku godina Republike, i nisu dostigli stvarnu i bitnu ulogu sve dok nije otpočeo Građanski rat.

Ilustrovaću to sa dva „sudbinska“ datuma za njenu budućnost prema tvrđenju naše političke elite: 16. april i 28. juni. Naime, ove godine će tih dana kovači naše evropske sudbine u Briselu u liku Evropske komisije odlučivati o ispunjenosti uslova koji su Srbiji postavljeni.

„Očajnika na rubu pameti“ je bolje opisao Krleža u svojim Glembajevima kada njegov „junak“ kaže da bi još čovekom mogao biti kada bi mu samo neko pružio ruku. Verujem da bi g. Marić, kada bi mu neko pružio ruku, pružio ruku Zoranu Bulatoviću i njegovim kolegama da ponovo postanu zaposlenici i vlasnici svojih života.

Rat je u stvari započeo tako što su federalne trupe zaposele „pogranične države“, izvršile pomorsku blokadu svih južnjačkih luka i krenule u ofanzivu na Jug. Tokom prve dve godine rata, 1861-62, nijedna strana nije uspela da stekne veću nadmoć.