Srbija će morati da napravi veoma jednostavan izbor između kamena temeljca i kamena oko vrata. Činjenica da ovaj izbor predstavlja nerazrešenu dilemu u srpskoj javnosti samo je dokaz koliko je situacija u zemlji politički složena

Deo Srbije – Kosovo i Metohija - je okupiran, a drugi, veći deo je u poluvazalnom položaju. To je ta stvarnost. Stvarnost je, takođe, razume se da agresija NATO pakta, niti je mogla, niti je rešila bilo kakav problem na Balkanu. Četrnaest godina posle, Balkan je jednako nestabilan.

Razumeli smo poruku koju su nam uputili naredbodavci i izvršioci Rankovog ubistva – da se više ne okupljamo, jer će nam se desiti isto što i njemu. Oni nisu razumeli našu poruku, jer smo se ipak okupili.

SFRJ odavno ne postoji, dok su se države koje su je nasledile utrkivale koja će pre odbaciti tekovine partizanske pobede i komunizma. U slepilu antikomunističke histerije namerno ili slučajno nije se razmišljalo da će jednog dana doći na red i preispitivanje međunarodnih ugovora koje je potpisala bivša država.

Niti su se SAD u međuvremenu izvinile za pogibiju deset varvarinskih civila. Niti su organizovale komemoraciju varvarinskim žrtvama. Niti su sudile generalu koji je naredio da se na gradsku slavu, Dan Svete trojice, raketira neposredna blizina crkve u Varvarinu. 

Što se tiče odnosa u našem Državnom vrhu, jasno je da se oni nikada ne mogu toliko zaoštriti da trijumviri počnu da se međusobno obračunavaju i u te sukobe uvuku i svoje pristalice. S druge strane, očigledno je i da nisu u nekoj preteranoj ljubavi i slozi. 

Cilj naravno nije ni bio da se besplatni vrednosni papiri podele, jer obećanja su stizala u vreme kada su „glasovi građana“ vredeli suvog zlata i značili fotelju u državnom aparatu, odnosno priliku da se „brci dobro omaste“.

Jedna od glavnih okosnica kampanje predvodnika cele jedne Nove generacije u DS bilo je zalaganje da stranku menja članstvo, a ne funkcioneri. "Ljudi su glavni resurs i najveći kapital DS, naročito mladi, stručni, školovani i obrazovani. Njima se ne može komandovati iz centra, oni nisu spremni da slušaju direktive.

"Seksualne manjine" ovih dana optužuju gradonačelnika Đilasa da misli isto što i prosečan Beograđanin. Ne huligan, ne homofob, već običan, tipičan stanovnik srpske prestonice, koji nikada nije naudio nekom homoseksualcu, niti bi to uradio, ali bi ipak voleo da mu ćerka u kuću dovede dečka, a sin devojku – ne obrnuto.

Kako možemo da se ljutimo na Haški sud što je oslobodio Gotovinu i Haradinaja koji su odgovorni za stradanje naših sunarodnika, kada mi trpamo u zatvore i osuđujemo vlastite građane koji su branili sopstveno dostojanstvo, imovinu i integritet.