Не, то никако не можемо дозволити, да наша злата падну у депресију. Нема пара? Ма, не може да нема! "Да бих испунила жеље свог сина мораћу да узмем кредит", исповеда се једна мама, чије дете, бар док мајка успева да жонглира ратама и отплатама, може да се нада каквој-таквој психичкој стабилности.

Која су питања која постављамо у званичним разговорима са представницима власти у државама бивше Југославије? Које нам одговоре сервирају? Шта нам кажу челни људи држава у којима су Срби данас националне маљине, а у некима немају чак ни такав статус?

Оно што дилеми око акција даје несвакидашњу специфичну тежину јесте то што је искључива. Јер, овде не могу да се примене традиционални рецепти типа "и Косово и Европа". Не, овде морате да донесете одлуку која искључује једну од две могућности. Не можете узети и 800 евра од брокерске куће и 1.000 евра од државе.

Основни проблем ДС и даље је у томе што чланство остаје ван матице политичког одлучивања, а само радикалнија демократизација унутарстраначког одлучивања може обезбедити реафирмацију основних демократских принципа и вредности који чине њено основно политичко извориште. 

Зато апелујемо на све вас који сте се пријавили за изборе да у недељу, 3. новембра 2013. године, изађете на гласачка места, без обзира на то што сви они који су желели да гласају неће моћи да остваре то своје право.

Избирљив поготово не може да буде неко ко, попут Светислава Басаре, има неуобичајено раскошан коалициони капацитет за једног писца – човек је, у протеклих петнаестак или мало више година, колико моје сећање сеже, био активиста ДСС, ДХСС, ДС и на крају опет ДХСС. 

Оно што је ЕУ, али и ММФ морала нерадо да призна пре пар месеци јесте да је економска политика мађарске владе, под диригентском палицом Виктора Орбана, довела до изузетно повољних економских ефеката по економију Мађарске, те је она постала земља која је најбрже изашла из рецесије.

Са толиким парама, нико се не би смејао сада већ чувеним прогнозама Млађана Динкића како ће нас светска економска криза заобићи. Јер, да ова држава сваке године има две милијарде евра више него што има, криза би нас заиста заобишла.

Зато не треба да нас чуди што се већ дуже време јавља велика равнодушност и апатија која уништава наш друштвени и политички живот сводећи га на бесомучно страначко намиривање и све огољенију и бескрупулознију политичку трговину, што ствара све већу апатију и разочараност у нашем друштву.