Предлог новог статута Војводине омогућиће да Србија буде једна озбиљна, правна, демократска држава у којој се тачно зна ко шта ради, каже председник Извршног већа АП Војводине.

Имајући у виду споро кретање олупине ове ЕУ возне композиције, мораш се упитати: не би ли Немачка, Француска и остале државе Северне Европе требало да искористе пропозиције Лисабонског уговора које омогућавају да државе добровољно изађу из те монетарне уније?

Са председником Црне Горе, малтене, имам недељни контакт. У понедељак смо мирним тоном разговарали телефоном о превазилажењу проблема. Разговарали смо и пре седам и пре 20 дана. Дакле, постоји непрекидна комуникација.

Системски неуспех регулативе је као пословични ’слон у соби’ када је реч о реформи западног капитализма. Али да ли се проблем односи само на финансијски сектор, или он ипак илуструје дубље грешке западног капитализма?

Очекивала сам да ће напредњаци више нападати ДС и Бориса Тадића. Да сам видела јачи став по питању супротстављања режиму ДС можда би ме то натерало да се брже определим.

Гледајући у будућност, Белорусија неће имати избора већ да настави путем руске стратегије и ширег препорода што Минску омогућава ограничене опције за добијање подршке од осталих сила. Русија ће стога наставити да интегрише Белорусију како се креће ка стварању Евроазијске уније 2015.

Око овог првог, Црне Горе и Македоније, неки налог једне силе је постојао и страх ме је да знамо и више него што је добро да знамо, јер кад се ови наши премисле падају им на памет разне идеје, понекад тако радикалне да личе на пуцање у сопствену ногу. 

Није случајно да је Орбан увек указивао на Путина и Берлусконија као на моделе, на шта му је одговорено ватреном подршком са њихове стране (пре 10 година, Берлускони је у Будимпешти изјавио следеће; „Наши програми и наше политике су истоветне, међу нама постоји изванредно слагање“).

Највећи светски амбијенталиста Џорџ Буш ових дана, после великих напора да што боље комплетно амбијентира Ирак и Авганистан, амбијентирао је и саму Америку, и то читавим низом потеза из класичног репертоара реалног и државног социјализма.

Наше банке смо спасли, а биле су до рамена у обвезницама дугова Грчке, па банчини акционари неће патити, али цео један народ који више није у стању ни да пристојно храни своју децу, наравно – може патити. Појасеви за спасавање су нам тако намештени да сада заиста можемо фино и нежно одгурнути Грчку.