Већ девет година фотокопирамо од других све и свашта – законе, статуте, уставе, политичка уређења, економију, монетарну политику – али то уопште не кријемо. Напротив, хвалимо се на сав глас, из петних жила се трудимо да сви примете како преписујемо.

Мада Путин није помињао презимена нових лидера, чинило ми се да је желео да добије то питање и да говори о томе зашто се они не појављују. Ту се не ради само о томе да је он најснажнији политичар.

Инсистирање на фантомском датуму за добијање исто тако фантомских преговора са Бриселом са неизвесним резултатом довољан је показатељ какав курс заузима Влада Србије. Председник Николић је наставио са политиком извињавања бившег председника Тадића и заиста ову власт ништа не разликује од претходне.

За све грађане Србије врло злокобну тужбу НУНС-а могу да оборе материјални докази, тј. мапе, слике разрушених српских села у Далмацији, Крајини, Лици, Кордуну, Банији, Славонији, БиХ, КиМ, као и статистички подаци о геноциду над православним Србима током НДХа, Туђманове или Тачијеве демокрације.

Средином ХХ века, крах колонијалног система у исламским земљама пратило је формирање националне државе са свим атрибутима – националном бирократијом, оружаним снагама, полицијом, законодавством, системом судског поступка.

Циљ овог текста је кратко подсећање на државу са којом се можда понајпре можемо поредити по свим релевантним факторима, а која такорећи управо пролази кроз бриселску ЕУ капију. Реч је о Хрватској. 

Политичка јавност у Републици Српској, како видимо, не прихвата диктат, принуду и политику свршеног чина, ма од кога и ма у чије име долазила. Такви облици комуницирања враћају нас у XIX век и потпуно су непримерени времену у коме живимо.

Шаренило вредносних система које толико „лепо звучи“ када медији преносе заједничке молитве хришћанских, муслиманских и јеврејских свештеника у Зукоти парку, сада се показује као препрека.

У Бриселу је саопштено да се српска делегација по завршетку преговора са Косоварима, запутила у штаб НАТО-а, где ће се разматрати питања одсуства српских оружаних снага у северном делу Косова и гаранције за безбедност косовских Срба.

Очигледно је да се ова групација привредника-политичара не бави само економским проблемима већ су они и одлучујући фактор у доношењу политичких одлука: састављању постизборних коалиција, одређивању повољног тренутка за одржавање избора, финансирању странака и контроли медија.