Вучић је у емисији “Утисак недеље” рекао да су лица која су разбијала кутије у Косовској Митровици позната целом свету, али је ипак и поред свих ових навода и доказа оптужио припаднике такозване “катакомбне цркве”, како он каже.

Чак и оно што нам се повремено, преко медија наклоњених властима, сервира као тријумф, у ствари је најчешће безначајан напредак, од којег никакву суштинску корист нећемо имати. После таквих 20 година, ова земља је гладна успеха. Ова нација пати за победама. Овом народу смучила су се посртања.

Чини ми се да је и ова, делимично фабрикована, а још више ремонтована влада препуна небитних, неважних и непознатих људи у свом позиву, уз неколико имена која сведоче да глупости и похлепа нису увек препрека до професије. 

И надаћу се. Упорно и тврдоглаво. Све док не чујем неког Рома/Цигу/Џипсија да каже: "Транспарентно ћу да девастирам, ионако сам вулнерабилан. Син неће да аплицира за школу клавира, него по дифолту свира трубу". Кад то доживим, бићу мртав човек.

У сваком случају, “Косовско питање у фудбалу” пружа доста основа за зебњу, јер је основно је питање: која је сврха ових разговора са Фудбалским савезом Косова и шта на њима уопште треба да се “одлучује” кад је статут УЕФА недвосмислен, а Косово није у Уједињеним нацијама?

И све би, наравно, било већ виђено, нормално, обично и логично, а свако додатно питање сувишно, да се не ради о закону који се бави новцем, и то не било чијим, већ оном који припада грађанима Србије. А када је о новцу реч, године опасног живљења су нас научиле да с том ствари треба бити опрезан.

Закључили су да се Србија налази у вазалном положају као у Милошево доба и одлучили да воде неку модерну верзију лукаве Милошеве политике. Ова политика могла би да подразумева покоравање Империји, али истовремено економско, војно и демографско јачање.

Смео бих се заклети да ће, на симболичком нивоу, први показатељ тог антисрпског културног колонијализма бити систематско протеривање ћирилице.

Шта је преостало од оног европског плана за остварење уједињене Европе једнаких партнера – са спаљеним торзом Грчке на репу, лешом Ирске на челу, и сиротом старом спепељеном Португалијом у средини? А на крми увек стоји насмешена Немачка.